Baš kad su se prvi znakovi složenog života dogodili na Zemlji, pre 800 miliona godina, tada je i kiša meteorita pala na Zemlju i Mesec, pokazala je studija
Tim sa Univerziteta Osaka koristio je podatke prikupljene terenskom kamerom na svemirskom brodu Kaguia u lunarnoj orbiti da bi odredio starost 59 različitih kratera.
Pročitajte još: SVE JE POČELO NA SVETOG VASILIJA: Kragujevčani našli KRVAVI KRST, zbog iste stvari žena kod Beograda OSEDELA
Za razliku od Zemlje, Mesec ne pati od erozije, što naučnicima olakšava pronalaženje, ispitivanje i tačno datiranje sudara asteroida na njegovoj površini.
Japanski tim kaže da su krateri koje su proučavali nastali u isto vreme pre 800 miliona godina, kada je snažna kiša meteorita pogodila Zemlju i Mesec.
Na Mesecu su se stvorili krateri dugački 12 milja, ali na Zemlji su se pokrenuli cunamiji, žarišta i došlo je do velike količine fosfora. Meteoriti su nastali kada se džinovski asteroid širok 62 kilometra probio na desetine manjih stena dublje u Sunčevom sistemu, kažu iz istraživačkog tima.
Zemlja je bila zasuta sa 110 miliona milijardi kišnih meteorita - što je 60 puta više od svemirske stene veličine grada koja je uništila dinosauruse. Masovno kiša meteorita koja je pogodila Zemlju i Mesec desio se baš kada su se razvijale prve kopnene biljke i poreklo višećelijskih životinja.
Problem je što se na Zemlji krateri stariji od 600 miliona godina ne mogu tačno datirati jer su na njih uticali erozija tla, vulkani i geološki procesi. Zbog toga su naučnici došli na ideju da se prouče krateri na Mesecu, gde praktično nije bilo erozije.
Tako su uspeli da otkriju 59 velikih lunarnih kratera, a među njima barem njih osam nastalo je istovremeno. Studija sugeriše da je ta epizoda sigurno pogodila i Zemlju. Svoje rezultate zasnovali su na radiometrijskom istraživanju izbačenog materijala iz Kopernika i na informacijama dobijenim od staklenih kuglica prikupljenih tokom misija Apolon.
Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE
Iako nigde na Zemlji nema obilnog ugljenika, vodonika ili kiseonika, fosfor je jedan od ključnih elemenata za život na našoj planeti, koju je prema rečima naučnika upravo donela kiša meteorita. Fosfor je važan i za ćelijske membrane i ćelijski molekul koji nosi energiju.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
