RAZNOLIK pejzaž drevne Evrope, oblikovan megafaunom, evocira mit o njenim drevnim, neprekidnim i gustim šumama.
U davna vremena pretpostavljalo se da je cela Velika Britanija bila prekrivena gustim šumama, što je omogućavalo veverici da pređe ostrvo, a da nikada ne dotakne zemlju. Međutim, studija koju je vodila Elena Pirs s danskog Univerziteta Arhus dovodi u pitanje ovu ideju, otkrivajući raznovrsniji pejzaž, prenosi „NJu sajentist“.
-U proseku, na svakom lokalitetu koji smo posmatrali, više od polovine vegetacije je bila otvorena ili svetla šuma. Zamislite neku vrstu pejzaža savane, objasnila je Pirsova.
Istraživanje seže dalje u prošlost od prethodnih studija, ispitujući interglacijalni period pre 115.000 do 130.000 godina.
Analizirajući skoro 100 uzoraka polena sa lokacija širom Evrope, Pirsova i njen tim su koristili kompjuterski model za predviđanje vegetacijskog pokrivača, uzimajući u obzir faktore kao što je proizvodnja polena. Identifikovane su prošle varijacije vegetacije, kako geografski tako i hronološki, a klimatski faktori ili požari su isključeni kao primarni uzroci.
Pirsova naglašava ulogu megafaune, uključujući nosoroge i slonove s ravnim kljovama, u oblikovanju tog krajolika.
-Mislim da je megafauna bila vodeći faktor, kaže ona.
Studija objavljena u časopisu „Sajens advansis“ rešava neslaganje između fosilnih dokaza o otvorenijem pejzažu i preovlađujućeg verovanja, zasnovanog na obilju polena drveća, o šumama uglavnom sa zatvorenim krošnjama.
Pirsova sugeriše da bi napori za očuvanje trebalo da se fokusiraju na ponovno stvaranje procesa koji su oblikovali taj drevni pejzaž, a ne na replikovanje samog pejzaža. Na primer, zalaže se za prisustvo životinja kao što su divlje svinje koje uništavaju tlo, sprečavajući dominaciju određenih biljnih vrsta.
Oni su u suštini samo neuredni, a sav taj nered stvara sjajna staništa u kojima druge stvari mogu da napreduju, zaključuje Pirsova.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
