Pravoslavni vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika
Prema gregorijanskom kalendaru, pravoslavni vernici širom sveta danas slave Vaskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Na današnji dan, prema crkvenim predanjima, Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čovjeka na zemlji, darivao večni život.
Pročitajte još: TRIK SA ŠIBICAMA: Ubacite ih u vodu u kojoj kuvate jaja i rešite problem koji muči svaku domaćicu
Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Prema predanjima, vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve, danas odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Pročitajte još: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe. Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.
Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Narodni običaji na Vaskrs
Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.
Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje. Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.
Pročitajte još: Menjanje ovih dnevnih navika je spas za krvne sudove: Lekar specijalista upozorava
Veruje se da na Vaskrs valja zorom ustati, a ne valja zaspati pre ponoći jer će se, u protivnom, spavati celog leta i ništa se neće uraditi. U nekim krajevima uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu. LJuske ofarbanih jaja treba dobro smrviti da veštice u njima ne bi mogle da se prevoze preko vode.
Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća.
Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj
BONUS VIDEO:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBU
