Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave jednog od najvećih svetaca u pravoslavlju, zaštitnika putnika, moreplovaca, siromašnih...
Srbi širom sveta danas slave krsnu slavu, Nikoljdan, praznik posevećen velikom čudotvorcu svetom Nikoli. Ovaj svetac još za vreme života proglašen za svetitelja, a za njega se vezuju brojni narodni običaji i verovanja.
Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!
U srpskom narodu, veruje se da polovina Srba slavi svetog Nikolu, a pola ide na slavu. Razlog tome je činjenica da je sveti Nikola slava sa najdužom tradicijom u našem narodu. Obzirom na to, razvili su se naročiti običaji koji prate ovaj praznik.
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
Prvi zapisi o episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, Svetom Nikoli, potiču iz četvrtog veka nove ere. Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prodaje u belo roblje.
Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!
Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.
Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prodaje. Upravo tako nastao je i običaj koji morate ispoštovati.
Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, kako bi im ovaj svetac uslišio molitve i darivao ih naredne godine. Veruje se i da sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se daruju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pored kreveta ili na prozore.
Foto: SPC
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.
Lađari pucaju iz topova
Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
