Hrist je i sam postio i rekao da će njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili kako bi ostvarili zajednicu sa Bogom, čiji je vrhunac pričešće
Božićni post se naziva i Filipov, jer počinje dan posle pomena Svetog apostola Filipa, jednoga od dvanaestorice najbližih Hristovih učenika, a završava se uoči velikog praznika Rođenja Hristovog.
Božićnim postom pripremamo se za duboko proživljavanje Božića. Cilj onoga koji posti jeste da izdrži do kraja kako bi na kraju doživeo susret sa Hristom.
Za Božić se pripremamo molitvom i podvigom uzdržavanja. LJudsko telo i duša utiču jedno na drugo. Ograničavajući se u fizičkom smislu, pomažemo duši i usredsređujemo se na duhovni život.
Post se sastoji ne samo u uzdržavanju od mrsne hrane, već i u uzdržavanju od rđavih misli i dela, umnožavanju molitava i dobročinstava. Postom potčinjavamo želje razumu i volji, a razum i volju Bogu.
Hrist je i sam postio i rekao da će njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili. Zajednicu sa Bogom postižemo upravo postom, čiji je vrhunac pričešće.
Post (podvig) bez pričešća nema smisla, jer se čovek ne spasava svojim trudom i naporom, već blagodaću Božjom, kroz telo i krv Hristovu.
Telesni post podrazumeva duhovnu borbu protiv strasti. O smislu posta je Jovan Zlatousti rekao: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si mučio telo?".
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
