Prema narodnim verovanjima, nakon Preobraženja više nema kupanja u rekama i praktično je gotovo sa letom
Srpska pravoslavna crkva 19. avgusta slavi Preobraženje Gospodnje. Taj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Praznik Preobraženja Gospodnjeg ubraja se u 12 velikih Hristovih praznika.
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Preobražava se i nebo i zemlja
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
