Lazareva subota i Cveti predstavljaju kraj Velikog posta i najavu Strasne sedmice, sedmice Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja.
Na Lazarevu subotu, praznuje se spomen na čudo koje je Hristos učinio podigavši iz mrtvih svog prijatelja Lazara iz Vitanije, a na Cveti. Ovo je praznični dan u kome se ne rade teži poslovi.
Pročitajte još: "Titanik" je tonuo, a u čamcu broj 15 bio je SRBIN. Spasila ga je kapa!
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Hrista ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.
Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.
Isus je pozvao Lazara da izađe i izašao je.
Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još trideset godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica.
Lazarevo vaskrsenje je pobeda života nad smrću.
Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Pročitajte još: NAJDUŽA NOĆ u istoriji čovečanstva dogodila se 536. godine i trajala je 18 meseci. Šta se tačno desilo?
Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
U tom činu je i današnja simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Zvončići su pozdrav Hristu.
Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.
Pročitajte još: Kako je nastala bolest BOGATIH DAMA? Prva dama SAD imala je modne hirove zbog koji su mislili da je LUDA!
Tokom Cvetne nedelje devojke su za Cveti brale cveće. Za branje je svaka nosila posudu, jer se to cveće nije bralo u krilo.
Ubran cveće se stavlja u posudu, nalije voda i sa njom se devojke umivaju da im lice bude lepo i belo.
Ubrano cveće nisu unosile u kuću, već su ga ostavljale pod strehom. U posude s cvećem stavljano je jaje, pa je nalivana voda, kojom se sutradan na Cveti, umivaju, da im lice bude tako belo i da miriše kao nabrano cveće.
Pročitajte još: Najveća komunistička TAJNA: Ko je ubio 4.000 Srba i 12 Nemaca i zašto je Mustafa Golubić viđen u Smederevu?
U danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Veruje se da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
