Ovaj praznik ustanovljen je u sećanje na trenutak kada je Bogorodica, prvi put u hram uvela novorođenog Isusa, gde ga je dočekao Simeon Bogonosac.
Danas slavimo Sretenje Gospodnje, veliki hrišćanski verski praznik, koji se slavi uvek 40. dana po Božiću. Ovaj praznik ustanovljen je u sećanje na trenutak kada je Bogorodica, prvi put u hram uvela novorođenog Isusa, gde ga je dočekao Simeon Bogonosac.
Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima
Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću.
Pročitajte još: Uran u Biku donosi finansijski ZEMLJOTRES: Da li treba ulagati u zlato i KRIPTOVALUTE?
Predanje dalje kaže da su fariseji obavestili cara Iroda o događaju u jeruslamskom hramu. Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa.
Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir.
Narodno verovanje
Postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Pročitajte još: Astrolog Tanja Veljković je predvidela sve što se desilo u SAD: Kaže da nas tek čeka SPEKTAKL i otkriva KADA!
Podizanje Prvog srpskog ustanka smatra se temeljem nove srpske državnosti i početka osnivanja moderne srpske države
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje. Pre Drugog svetskog rata ovo je bila slava Udruženja četnika
Dan državnosti
Podizanje Prvog srpskog ustanka smatra se temeljem nove srpske državnosti i početka osnivanja moderne srpske države. Odluka o podizanju ustanka protiv osmanlijske vlasti doneta je na Sretenje 1804. u Orašcu.
Pročitajte još: Astrolog Milan Šašić podseća da Venera donosi poslovne uspehe i FATALNE ljubavi OVIM znacima
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti. Sretenjski ustav je napisao Dimitrije Davidović, političar, diplomata i novinar. Ustav je bio isuviše liberalan za vreme u kojem je nastao pa je bio na snazi svega dva meseca, a njegov tvorac se našao u nemilosti Kneza Miloša.
Inače, proslavljanje ovog dana kao državnog praznika nije tekovina našeg doba jer se Sretenje, odnosno dan početka Prvog srpskog ustanka slavilo i ranije, sve do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Gugl je danas promenio svoje boje, pa je istakao srpsku zastavu. Time iskazjući poštovanje današnjem Danu državnosti u Srbiji.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUK
