Milenijumima su ljudi iz svih krajeva sveta primećivali da životinje postaju uznemirene pred prirodne katastrofe
Cunami kog je 2004. godine izazvao podvodni zemljotres jačine 9,1 Rihterove skale kod Indonezije desetkovao je obalska naselja širom Indijskog okeana, ubivši najmanje 225.000 ljudi u desetak zemalja. Za ogroman broj stradalih, delom je bila zaslužna činjenica da mnoge zajednice nisu bile upozorene.
Lokalni sistemi ranog upozoravanja koje je sačinio čovek, kao što su senzori za plime i zemljotrese, propustili su da podignu bilo kakvu nedvosmislenu uzbunu. Mnogi senzori nisu radili zbog problema sa održavanjem, dok mnoge obalske oblasti nisu ni imale bilo kakav sistem upozorenja, poput sirena na cunami. Haotična komunikacija takođe nije uspela da iznedri upozorenja, a mnoge tekstualne poruke nisu stigle do mobilnih telefona u ugroženim oblastima, ili su ostale nepročitane.
A opet, u minutima i satima pre nego što su se nadolazeći vodeni zidovi visoki i do devet metara stuštili na obale, neke životinje kao da su predosetile dolazeću opasnost i pokušale da pobegnu. Prema svedočanstvima očevidaca, slonovi su pobegli na više terene, flamingosi su napustili niske oblasti za gneždenje, a psi su odbili da izađu napolje. U obalskom selu Bang Kui na Tajlandu, meštani su tvrdili da je krdo bizona kraj obale najednom naćulilo uši, zagledalo se u more, a potom se dalo u stampedo do vrha obližnjeg brda svega nekoliko minuta pre nego što je udario cunami.
„ Preživeli su govorili da su videli životinje kao što su krave, koze, mačke i ptice kako se s namerom povlače dublje na kopno, ubrzo posle zemljotresa a pre nego što je stigao cunami", kaže Irina Rafliana, nekada pripadnica savetodavne grupe za Međunarodnu strategiju rizika od katastrofa Ujedinjenih nacija (UNISDR), danas istraživačica pri Nemačkom razvojnom institutu u Bonu.
Foto: Shutterstock
I ovde je, međutim, primećeno kako neke životinje, kao što su slonovi, reaguju kao da poseduju nekakvo predznanje o samom događaju. Kornjača koja je bila sveže vraćena u prirodu, napravila je nagli zaokret dva dana pre vulkanske erupcije u januaru na Tongi.
Ali ova svedočanstva o ponašanju životinja pred katastrofe, navela su neke istraživače da posvete ozbiljnu naučnu pažnju teoriji da životinje možda imaju ugrađeni sistem koji ih upozorava na dolazeće prirodne katastrofe.
To postavlja intrigantno pitanje - da li bi životinje mogle da obezbede prirodni rani sistem upozorenja za ljude?
Najranije zabeleženo neobično životinjsko ponašanje pred neku prirodnu katastrofu datira iz 373. godine p.n.e., kad je grčki istoričar Tukidid zapisao da pacovi, psi, zmije i lasice beže iz grada Helike u danima pred katastrofalni zemljotres. Istorija je prepuna sličnih zapisa.
Svega nekoliko minuta pre zemljotresa u Napulju 1805. godine, volovi, ovce, psi i guske navodno su počeli zajednički da se oglašavaju, dok se za konje kaže da su bežali u panici neposredno pred zemljotres u San Francisku 1906. godine.
Čak i uz naprednu tehnologiju zna da bude veoma teško otkriti razne vrste dolazećih prirodnih katastrofa. U slučaju zemljotresa, na primer, seizmički senzori krenu isprekidano da škrabaju tek kad potresi zemlje već počnu da se dešavaju.
Foto: Shutterstock
Pravljenje pouzdanih prognoza zahteva vesnike - a opet, naučnici nisu uspeli da otkriju nikakve signale koji se dosledno javljaju pred velike zemljotrese. Otud sve veća spremnost nekih naučnika da uzmu u razmatranje manje ortodoksne znake upozorenja - kao što je ponašanje životinja.
Istraživači su pronašli dokaze da su životinje sa farmi počele drugačije da se ponašaju i do 20 sati pre zemljotresa.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
