"In vino veritas", latinska izreka koja kaže "U vinu je istina" samo je jedan od brojnih primera koji alkohol povezuju sa otkrivanjem istine, nečijih dubokih misli i emocija koje inače (u treznom stanju) nikada ne bi podelio. Ali da li alkoholno piće zaista ima efekat "seruma istine" ili je to samo verovanje koje se širi vekovima? Evo šta kaže nauka.
Kada konzumiramo alkohol, možemo da se opustimo, budemo veseli, raspoloženi, a možda nas uspava ili postanemo razdražljivi... Međutim, svojstvo koje se najčešće pripisuje alkoholu je to da može lako da nam "razveže jezik" - navede nas da delimo tajne, da na svako pitanje odgovorimo potpuno iskreno jer više nemamo nikakvu "masku", da imamo želju da pokažemo emocije koje inače prikrivamo...
Ipak, da li to zaista znači da ćemo otkriti nešto što ne želimo svaki put kada koznumiramo alkohol? Prema stručnjacima, odgovor nije toliko jednostavan.
"Alkohol nas čini sklonijim da kažemo šta god nam padne na pamet. U nekim slučajevima, to bi zaista mogla biti istina, a u drugim, to bi moglo biti ono za šta u tom trenutku mislimo da je istina", rekao je za "Lajv sajens" Aron Vajt, vođa Odeljenja za epidemiologiju i biometriju Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizma.
Dakle, definitivno postoji veća verovatnoća da će neko reći šta iskreno misli nakon nekoliko pića. Ali postoji i šansa da će reći nešto što im se samo čini da je realno dok su pod dejstvom alkohola, što možda ne bi tako ozbiljno shvatili dok su trezni. Na primer, neko ko konzumira alkohol može odjednom da skupi hrabrost da se preseli u drugi grad ili da otkaz, ali sutradan će shvatiti da je to bila suluda ideja.
Iako ne postoje istraživanja koja isključivo ističu kako alkohol utiče na iskrenost, studije o uticaju alkohola na ličnost, emocije i spoznaju mogu mnogo toga da otkriju.
Na primer, jedna studija iz 2017. istraživala je kako su se ličnosti učesnika promenile nakon što su konzumirali alkohola. Istraživači su primetili da je najveća promena u ličnosti učesnika nakon konzumiranja pića bila to što su postali mnogo ekstrovertniji. Iako studija nije istraživala da li je alkohol bio "serum istine", očekivano je da će neko ko se oseća opuštenije u društvenom okruženju takođe biti iskreniji.
Sposobnost alkohola da ljude ohrabri da budu druželjubiviji može im pomoći da kažu šta im je na umu, a uticaj ove supstance na emocije takođe može učiniti ove misli živopisnijim.Te pojačane emocije mogu navesti ljude da kažu šta im je na umu, ali takođe mogu nekoga dovesti u nestabilno stanje u kojem kasnije kažu nešto što zapravo ne misle, pa onda duboko žale što su nešto rekli.
"Budući da alkohol može da promeni naše misli i osećanja, nije iznenađujuće da se i ponašanje može promeniti", rekao je Majkl Sajet, profesor psihologije na Univerzitetu u Pitsburgu. "Alkohol može dovesti do toga da naše ponašanje postane dramatičnije."
Ovo takođe znači da je veća verovatnoća da će se neko pod uticajem alkohola ponašati impulsivnije. To se dešava zato što alkohol prigušuje signale u prefrontalnom korteksu, regionu mozga koji reguliše ponašanje i kontroliše impulse, objašnjava Vajt.
Štaviše, alkohol takođe potiskuje amigdalu, strukturu duboko u mozgu poznatu po izazivanju osećanja straha i anksioznosti. Dok je osoba trezna, amigdala generalno šalje signale upozorenja koji mogu sprečiti osobu da kaže ili uradi stvari koje bi mogle dovesti do neprijatnih situacija, ali ti signali se stišaju nakon nekoliko pića.
Dakle, li je zaista "u vinu istina "?
Naravno, verovatnije je da će ljudi otkriti svoje tajne nakon nekoliko čaša vina, ali će takođe verovatno izgovoriti nešto što zapravo ne misle, što nije realno i što će zažaliti sledećeg dana. Efekti koje alkohol ima na um su jednostavno previše složeni da bi imali tako precizno definisan efekat, tako da naučnici smatraju da se ipak ne može tvrditi da je alkohol zasigurno "serum istine".
(RT)
BONUS VIDEO
