Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula
Sveti mučenik Leontije bio je vojvoda rimski u finikijskom gradu Tripolisu, u vreme cara Vespazijana. Rodom iz Jelade, "velikotelesan uzrastom, snažan, krepak i hrabar u bitkama". Carski namesnik Adrijan posla jedan odred vojske, da uhvate Leontija, jer ovaj Adrijan beše jarosni protivnik i gonitelj hrišćana. Starešina toga odreda, Ipatije, razbole se usput od ljute treskavice, zbog čega odred moraše da uspori svoj hod.
Jedne noći javi se angel Božji Ipatiju i reče mu: "Ako hoćeš zdrav da budeš, uzvikni triput poput nebesa sa svima tvojim vojnicima: Bože Leontijev, pomozi mi!" Svoje viđenje saopšti Ipatije drugovima svojim, i svi jednoglasno uzviknuše kako angel posavetova, i Ipatije najedanput ozdravi. Ovo čudo zadivi sve, a naročito nekoga Teodula. Tada Ipatije i Teodul pođu napred, pre ostalih vojnika, da nađu vojvodu Leontija. Leontije ih primi lepo i ugosti. A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih.
To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha". Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani, naredi da ih bez poštede biju, a potom da im glave sekirom odseku. Tako skončaše ova dva duhovna čeda Leontijeva. Tada Adrijan naloži ljuta istjazanja na Leontija, no Leontije osta nepokolebljiv u veri svojoj svetoj. Celo mu telo ranama pokriše, no on se prilježno Bogu moljaše, da ga ne ostavi.
Usred najljućih muka javi mu se angel Gospodnji i ohrabri ga i uteši. Najzad povališe mučenika po zemlji, i biše ga dotle dokle ne predade duh svoj Bogu. Stradanje sveti Leontija gledao je svojim očima neki kir Notarije, koji je to sve i zapisao na olovnim pločama, i ploče položio u grob mučenika. Česno postrada sveti Leontije 73. godine.
Ovu molitvu danas izgovaramo:
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
BESEDA o zaduženju Boga
Gospodu pozajima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo (Priče Sol 19, 17) I siromah koji prosi i bogataš koji daje — obojica zadužuju Gospoda, no samo pod uslovom da siromah prosi u ime Gospodnje i sa smirenjem, i da bogataš daje u ime Gospodnje i sa milosrđem. Svako ko prima, treba da zna, da Božje prima; i svako ko daje, treba da zna, da Božje daje. Takvo davanje ima cenu, i takvo primanje ima cenu. Svi mi nagi ulazimo u ovaj svet, i nagi izlazimo iz njega.
Svi smo mi prosjaci pred Gospodom, jer ničega nemamo, što nismo od Gospoda primili. Zato poklanjaj bratu siromahu, kao što je i tebi Bog poklonio. Tuđe uzimaš i svome daješ, kad milostinju činiš. Siromah čovek bliži ti je od svega tvoga imanja, kao što je i Bogu, stvoritelju ljudi, svaki čovek dragoceniji nesravnjeno od svega imanja svoga. Ako ti je dato bogatstvo, dato ti je na kušanje.
Da se iskuša srce tvoje! Da vidi Bog i sve vojske nebeske, da li si ti razumeo, od koga je tvoje bogatstvo i na što ti je ono dato. Blago tebi, ako znaš, da je imanje tvoje od Boga i Božje! Blago tebi, ako siromahe računaš u zadrugare svoje, u čeljad svoju, i njima deliš od onoga što je tebi Bog poverio!
O kako je neizmerno čovekoljublje Božje! Gle, sve što imaš, pripada Bogu, pa ipak Bog smatra sebe dužnikom tvojim, ako ti od NJegovog uzimaš i siromasima daješ, i platiće ti za dobro tvoje. Kakva milost s ovom da se ravnja!
O Gospode čovekoljubivi, otvori um naš da razumemo tajnu Tvoje milosti, i omekšaj srce naše kao vosak, da kao vosak gori i svetli odbleskom neiskazive milosti Tvoje! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
