Davne 1070. godine Vizantijski car Roman Diogen podiže malu crkvu, posvećenu Svetom apostolu i jevanđelisti Luki.
U njene zidove položi mirotočive mošti Svetog Prohora Pčinjskog. Svetinju je podigao u znak zahvalnosti pustinjaku Prohoru Pčinjskom koji mu je prorekao da će postati car.
Veran pčinjskom kraju
Od tog vremena neprestano teče miro iz svetiteljevih moštiju i mnogi se bolesnici i danas njime isceljuju. Burna istorija manastira Sveti Prohor Pčinjski čuva sećanja na čuda koja su se dešavala ispred moštiju sveca. Bolesni su ozdravljivali, nesrećni nalazili mir, molitve nerotkinja uslišene i one blagoslovljene porodom.
Pročitajte još: U Arkaimu se Bog spustio na zemlju i to je pravi centar SLOVENA koji je SSSR planirao da UNIŠTI
Foto: Jelena Stojković
O pustinjaku Prohoru Pčinjskom se zna da je živeo početkom 11. veka. Još kao mladić otišao je u isposništvo, prvo u nagorički kraj a zatim je utočište našao na planini Kozjak. Legende kažu da nije video ljudsko biće više od 30 godina, sve do susreta sa budućim vizantijskim carem Romanom Četvrtim Diogenom koji je lovio u kozjačkim šumama. Sledeći ranjenu srnu, vizantijski plemić je pukim slučajem stigao do pećine monaha Prohora, a ovaj mu je tada prorekao da će postati car.
Prema njegovim rečima, Sveti Prohor Pčinjski je jedini svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji neprestano toči sveto miro iz svetih moštiju.
Možda bi i Diogen zaboravio na ovaj slučajni susret i proročanstvo isposnika iz pećine da mu se, kada je zaista seo na carski tron, u snu nije javio Prohor i rekao mu prekorno: “Ti si zaboravio mene starca”. Car tada odlazi na Kozjak i traži pećinu gde su se sreli. Naći će je tek posle duge potrage, a u njoj i posmrtne ostatke starca koji se upokojio.
Pročitajte još: STO koji KRIJE NEVEROVATNE tajne stigao u Beograd: Kako je hrabri SRBIN spasio MOSKVU
Monah ovog manastira Justinijan, kaže da se čuda dešavaju iz dana u dan i da Sveti Prohor uslišuje molitve vernika gotovo neprestano.
Nedavni primer je samo jedan u nizu. Bračni par koji se bori za potomstvo već devet godina, posetio je naš manastir. Nakon nekog vremena su nam telefonirali i podelili sa nama radost da će postati roditelji. NJihova molitva je uslišena i samo je jedna u nizu – kaže monah Justinijan.
Foto: Jelena Stojković
Mnogi vernici dolaze da se poklone svecu i vide ovo čudo. Prepričavaju se razna iskustva vernika, mnogi kažu da čim nogom kroče u zidine manastira, osete neverovatan mir. Nestaju brige, glavobolje i nedoumice koje razaraju duh i telo. Monasi manastira vole da čuju i zabeleže utiske vernika, mole se za njih i njihove porodice.
Manastir je ušuškan među šumovitim obroncima planine Kozjak, na obali reke Pčinje.
Pročitaje još: Draga i Aleksandar Obrenović slikali su se sa svojim UBICAMA godinu pre smrti, a fotografija se i danas može videti (FOTO)
Svetinja je kroz vekove imala veliki istorijski značaj i često bivala na meti osvajača. Ipak, činilo se da je moć Svetog Prohora toliko jaka da uprkos periodima kada je čak i sveštenstvo stradalo, svetinju su pohodili hodočasnici i verujući narod. Ratne strahote ostavile su za sobom duboke rane, a zverstva neljudi se još pominju. Kao kada je 1915. godine bugarska okupatorska vojska na planini Rujan ubila oca Vladimira Protića i dvojicu njegove sabraće.
Foto: Jelena Stojković
Otac Vladimir je surovo mučen, odsecani su mu delovi tela, da bi još živ na kraju bio poliven gasom i zapaljen. Ruka jednog od monaha je nađena u stomaku drugog sveštenika. Posle njihovog stradanja manastir se sporo oporavljao, ali Sveti Prohor je uvek pružao utočište napaćenom narodu ovog kraja. U novijoj istoriji manastir je bio privremeni dom izbeglicama iz Hrvatske, a zatim i sa Kosova i Metohije.
Mnogi vernici koji su tokom leta u prolazu ka letovalištima Grčke posete manastir i pomole se. U blizini je granični prelaz sa Severnom Makedonijom pa im je to idelna prilika da bar na trenutak dožive blagosloveni mir drevne svetinje.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
