Oglas
· · Komentari: 0

Životinje se više plaše ljudskih glasova, nego od rike lavova

LJudski glasovi dovode do znatno većeg straha kod divljih sisara nego zvukovi koje ispuštaju lavovi, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Južnoj Africi.

1696930803_167290680565244a31620ff427171665_v4_big.jpg
Foto: Shutterstock
Oglas

Naučnici su emitovali snimke ljudi koji razgovaraju normalnim tonom preko zvučnika skrivenih u rupama sa vodom u Nacionalnom parku Kruger. Oko 95 odsto životinja bilo je izuzetno preplašeno i brzo je pobeglo, prenosi Bi-Bi-Si.

Suprotno tome, snimljeni zvukovi režanja i rike lavova doveli su do značajno manje panike. Stručnjaci su odabrali razgovore na lokalnim jezicima, koje govore mnogi u toj zemlji.

Tokom istraživanja primetili su da neki slonovi odgovaraju na zvukove velikih mačaka pokušajem da se suprotstave izvoru zvuka. Rezultati ukazuju da su životinje poput antilopa, slonova, žirafa, leoparda i bradavičastih svinja naučile da je kontakt sa ljudima veoma opasan usled lova i korišćenja oružja i pasa u hvatanju divljih životinja.

Zaključci se ne odnose samo na Nacionalni park Kruger, jer je dokazano širom planete da se divlje životinje plaše ljudi više nego bilo kog drugog predatora, navodi se u studiji. Autori su zabeležili da bi to moglo da bude pretnja za oblasti koje zavise od turizma u divljini, jer posetioci koji su poželjni u takvim regionima plaše životinje koje su došli da vide.

Lijana Zanet, jedna od autorki, kaže za BBC da je istraživanje usmereno na „ekologiju straha" - koncept koji se bavi uticajem odnosa predator-plen na njihovo okruženje.

"Grabljivci ubijaju plen, što očigledno umanjuje broj tih jedinki, ali smo pokazali da i strah koji predatori izazivaju može dovesti do opadanja broja jedinki životinja koje love. Ublažavanje i manipulisanje strahom koji ljudi proizvode u divljini predstavlja izazov i priliku, jer verujemo da će to biti ključan deo planova za očuvanje zaštićenih područja i upravljanje njima", objašnjava naučnica.

Otkrića otvaraju prostor i za zaštitu ranjivih vrsta u ovim ekosistemima. LJudski zvukovi, ukoliko se koriste ispravno, mogu da pomognu u zaštiti od krivolova, navodi se u studiji.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas