Korišćenje toaleta u srednjem veku uopšte nije bilo lako, a kamoli njegovo čišćenje!
Srednjovekovni toaleti nisu bili ništa drugo do otvori koji su vodili u jamu ili vodu ispod zamka. Oni su se nalazili u privatnim delovima zamaka, na višim spratovima. NJihova veličina bila je veličine tolaeta kao danas u bilo kom prosečnom kafiću.
Pročitajte još: ČUDO U VISOKIM DEČANIMA: Evo šta se dogodilo kada su Turci pokušali manastir da pretvore u džamiju (VIDEO)
Srednjovekovni toalet je bio proizvod svog vremena, pre nego što je pojavljivanje unutrašnjeg vodovoda oplemenilo kupatila. Međutim, vredi pogledati kako je nastao i izgledao. Nalazio se na spoljnim zidovima zamaka i prilično je uočljiv jer je izbačen. Sada sledeći put kad budete posetili neki zamak iz srednjeg veka uvidećete ovaj detalj!
Istorija srednjovekovnog toaleta
Ovaj dug i naporan period u evropskoj istoriji započeo je padom Rimskog carstva 467. godine naše ere i prošao kroz renesansu iz 14. veka. Padom Rimskog carstva Evropa je u velikoj meri postala feudalna. Raspuštene nacije i opšta oskudica resursa izdvojila je lordove koji preuzimaju vlast i ratuju jedni sa drugima iz uzvišenih zamkova koje su sami sebi izgradili. Većina prosečnih ljudi samo je imala sreće da jede i preživi, ali ovog puta su stvoreni i neki luksuzi, uključujući srednjovekovni toalet.
Bilo je nekoliko različitih dizajna za srednjovekovne toalete. Otpadni šahtovi nekih toaleta spuštali su se niz spoljašnjost utvrđenja u jarke ili reke, dok su drugi bili dizajnirani sa unutrašnjim kanalima u zamku koji su odvodili otpad u dvorište ili septičku jamu. Kod nekih toaleta, otvori su visili iznad otvorenog prostora, dozvoljavajući gravitaciji da uradi ostalo. Obično je drvena klupa odvajala rupu isklesanu u kamenu od zadnjeg dela korisnika. Izgradnja toaleta unutar zidova palate, međutim, nije bila samo zbog pogodnosti. Zaista, služili su i kao prepreka potencijalnim neprijateljima. Izgradnjom toaleta sa šahtovima koji su se praznili u dvorišta ili septičke jame oko palate, osvajači su se mogli držati relativno podalje. Međutim, ove prostorije morale su da budu visoko iznad zemlje da neprijatelji ne mogu da se ušunjaju kroz rupu u tajnoj.
U idealnom slučaju, otpad bi jednostavno padao u reku gde niko nije morao da se bavi njime, pa su tako napravljeni neki toaleti zamka koji lebde iznad strme litice. Bez tog luksuza, morao je postojati neko da brine o izmetu i da ga uklanja svakodnevno. U Engleskoj, ovaj posao je bio poznat kao farmer gonga, a ove nesrećne duše morale su da rade samo noću i nije bilo mogućnosti da se odbije ovaj jezivi posao. Iako su bili primorani da žive u izolovanim domovima, navodno su primali pristojnu platu po toni izmeta koji su uklonili. Dakle, srednjovekovni toalet nije bio ništa drugo, do rupe koja je usmeravala ispuštanje otpada u jarak ispod.
Mane srednjovekovnog toaleta
Najveća mana srednjovekovnog toaleta bila je činjenica da gotovo da nije postojao praktičan način da se izbegne smrad. Pored toga, pranje srednjovekovnog toaleta bilo je teško. Oni koji su bili dovoljno nesrećni da budu zaduženi za dežurstvo bacali su kante vode niz otvor za toalet ili su preusmeravali kišu iz oluka.Što se tiče otpada koji se sakuplja dole, lokalni farmeri bi često gomilali ovu ljudsku fekalnu materiju kao đubrivo. Pošto se slama koristila kao toalet papir, nekada se dešavalo da dođe i do zapušenja, pa se to rešavalo paljenjem. Postoji i incident kada se zamalo jedan dvorac zapalio u 12. veku zahvaljujući toj tehnici. Dakle nije bilo ni lako ni praktično živeti u to vreme!
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
