Dan ustavnosti je spomen na događaje u Kragujevcu iz 1835.godine kada je izdat i zakletvom potvrđen prvi srpski ustav - Sretenjski ustav.
Na dan donošenja ovog Ustava, okupila se Narodna skupština na jednoj livadi u Kragujevcu. Knez Miloš je izneo razloge za donošenje i suštinu njegovog rešenja. Za pisca ustava knez Miloš je odredio svog sekretara Dimitrija Davidovića. On je uspeo da napiše ustav koji je bio prihvatljiv i za kneza Miloša i za narod. Srbija je samostalno i suvereno i donela ovaj ustav. Tekst ustava činio 14 glava sa ukupno 142 člana. Ustavom je propisan izgled zastave i grba, predviđena je zakonodavna, izvršna i sudska vlast.
Zakonodavna i izvršna vlast bile su poverene knezu i državnom sovjetu.
Knez je bio glava države i imao je pravo da donosi zakone i uredbe po prethodnom mišljenju državnog sovjeta.
Državni sovjet je učestvovao u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. U to telo su ulazili i ministri i neodređen broj "državnih sovjetnika" i sve ih je imenovao knez. Bilo je predviđeno da postoji pet ministara: pravosuđa, finansija, inostranih dela, vojnih dela i prosvete. NJih je imenovao knez iz članova reda Državnog sovjeta, a ako bi ih knez otpustio vraćali bi se u red sovjetnika. Predlagali su zakone i uredbe Državnom sovjetu.
Vršenje sudske vlasti povereno je okružnim sudovima u prvom stepenu, Velikom sudu u drugom stepenu i posebnom odeljenju Državnog sovjeta u trećem stepenu.
Narodna skupština je bila treći organ vlasti. Ustavom je predviđeno da se sastoji od sto izabranih narodnih predstavnika. Propisano je da se sastaje svake godine na Đurđevdan, a po potrebi i više puta godišnje. Ona nema učešće u zakonodavnoj vlasti.
U ovom ustavu su proklamovani neprikosnovene lične slobode tj. zabrana nezakonitog lišavanja slobode i uslovi zadržavanja u pritvoru. Neprikosnovenost imanja svakog Srbina tj. zaštitu imanja od uznemiravanja.
Ustavom je propisan način i poostupak njegovog menjanja.
BONUS VIDEO:
