Danas, u 2022. godini, iako postoji i internet za informisanje i medicina, i dalje mučimo muku sa migrenama. Ali zato danas imamo brufen ili kafetin da nam trenutno smiri bolove. Zamislite kako su ljudi u prošlosti uopšte shvatali glavobolje i nosili se sa njima!
Migrene znaju da budu naporne i da traju danima. Neki ljudi pate od hroničnih migrena, posebno pri promeni godišnjih doba. Evo kako se glavobolja dijagnostikovala, razumela i tretirala kroz vekove!
Pročitajte još: "NOSI DUBOKU SIMBOLIKU": Izabrana NAJLEPŠA reč u srpskom jeziku i zaista ostavlja utisak
Glavobolja u antičko doba
Istorija glavobolje i neuronauke datira još od 7000 godina pre nove ere, kada su bili očigledni znaci drevne neurohirurgije. Neolitske lobanje pokazuju da je trepanacija (odstranjivanje segmenta kosti iz lobanje) bila široko sprovedena. Trepanacija je možda izvršena da bi se demoni i zli duhovi oslobodili iz glave. Drevni čovek je verovao da su ovi duhovi uzrok glavobolje i poremećaja poput ludila i epilepsije. Trepaniranje su još uvek preporučivali neki lekari iz 17. veka za lečenje migrene.
Ebersov papirus, koji datira oko 1200. godine pre nove ere, pominje migrenu i bolove u glavi, a kaže se da je zasnovan na ranijim medicinskim dokumentima iz oko 1550. godine pre nove ere. Prateći uputstva na papirusu, Egipćani bi čvrsto vezali glinenog krokodila koji je u ustima držao kolut za glavu pacijenta pomoću platnene trake. Platno je nosilo imena bogova za koje su Egipćani verovali da mogu da izleče njihove bolesti. U stvari, proces je možda ublažio glavobolju kompresijom i eventualno urušavanjem proširenih sudova koji su izazivali bol.
Hipokrat je – 400. godine pre nove ere – bio prvi koji je opisao vizuelne simptome migrene. On je opisao blistavu svetlost, obično u desnom oku, praćenu snažnim bolom koji počinje u slepoočnicama i na kraju dostiže celu oblast glave i vrata. Hipokrat je takođe primetio vezu između glavobolje i raznih aktivnosti kao što su vežbanje i snošaj.
Glavobolja u srednjem veku
Evropski srednjovekovni tretmani glavobolje uključivali su obloge natopljene lekom za glavu i rastvore opijuma i sirćeta. Sirće u rastvoru je verovatno korišćeno za otvaranje pora na koži glave, omogućavajući opijumu da se brzo apsorbuje kroz kožu.
Naučna era
Tri stotine godina kasnije, 1672. godine, Tomas Vilis je uveo termin „neurologija“. Vilis je napravio izuzetno tačna zapažanja migrene i bio je svestan mnogih uzroka napada migrene, uključujući nasledstvo, promene godišnjih doba, atmosferska stanja i ishranu. Vilis je uveo i vaskularnu teoriju glavobolje, naveo da je migrena uzrokovana vazodilatacijom, ističući da su simptomi glavobolje povezani sa sporo rastućim grčevima koji počinju na perifernim krajevima nerava. Zatim je krajem 1770-ih, Erazmo Darvin (deda Čarlsa Darvina), verujući da su glavobolje uzrokovane vazodilatacijom, predložio teoriju lečenja centrifugiranjem, okretanjem pacijenta u centrifugi da bi se krv potisnula od glave do stopala.
Godine 1888. Gauers je objavio najuticajniji udžbenik neurologije na prelazu vekova, „Priručnik o bolestima nervnog sistema“. U svom odlomku o lečenju migrene, Gauers je naglasio važnost zdrave ishrane. Gauers je takođe izumeo lek protiv glavobolje koji je postao poznat kao „Gauersova mešavina“, rastvor nitroglicerina u alkoholu u kombinaciji sa drugim agensima. Govers je zagovarao marihuanu da ublaži akutni napad glavobolje.
20. vek
Mnoga istraživanja o glavobolji i migreni se i dalje zasnivaju na delovanju receptora u mozgu, koristeći rad o imunologiji i receptorima za koji je Pol Elih dobio Nobelovu nagradu 1908. Krajem 1930-ih, Harold Volf je bio prva osoba koja je proučavala glavobolju u laboratoriji, izvodeći mnoge laboratorijske eksperimente koji su podržavali vaskularnu teoriju glavobolje.
Uloga Australije
Istraživanje migrene počelo je u bolnicama Princa Henrija i Princa od Velsa u Sidneju 1960-ih i brzo je postiglo međunarodno priznanje. Vodeći član tima iz Sidneja, Peter Goadsbi (sada profesor kliničke neurologije na Univerzitetskom koledžu i počasni konsultant neurolog, Nacionalna bolnica za neurologiju i neurohirurgiju, Kueen Skuare, London) je preduzeo istraživanje o načinu na koji mozak kontroliše protok krvi u temenu i samom mozgu. Ove studije su pomogle da se objasni zašto se arterije otvaraju u migreni i izazivaju jake glavobolje koje pulsiraju pri svakom pulsu. Slava Odeljenja za neurologiju u bolnici Princ Henri počivala je na istraživanju glavobolje i poremećaja kretanja. Otkriće da se hemijski agens serotonin oslobađa iz krvnih pločica na početku migrene objašnjava izveštaj iz Amerike da je intravenozna injekcija serotonina izazvala glavobolju. Ovo je potvrđeno kod princa Henrija, ali pacijenti su iskusili previše neželjenih efekata da bi ovaj tretman bio prihvatljiv.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
