Kada je uništena i druga crkva na Bosforu imperator Justinijan je naredio da se napravi i treća najčudesnija od svih
Prva crkva koja je nikla na samom Bosforu u Konstantinopolju bila je završena 15. februara 360 godine. Zvala se "Magna eklesia" - "Velika crkva". Porušena je u nemirima 20. juna 404. godine.
Kada je krunisan Teodosije Drugi 10. oktobra 415. je dao i naredbu da se na tom mestu podigne druga crkva. Podignuta je velika basilika sa drvenim krovom delom tada najpoznatijeg majstora Rufinusa.
Ali, desili su se najveći nemiri i pobuna u Konstantinopolju ("Nika pobuna") i 13. i 14. januara 532. godine požar je zahvatio "Staru crkvu".
Imperator Justinijan Prvi, samo nekoliko nedelja kasnije, 23. februara 532. godine izdaje naredbu da se podigne i treća crkva, ali od mermera, crvene cigle i drugih materijala koji će "večno trajati". Za izgradnju su bili zaduženi geometar i inženjer Isidor iz Mileta i matematičar Artemijus Tralski.
Pročitajte još:„Bježi grdna kletvo s roda, zavet Srbi ispuniše!“ Događaj iz 1913. svedoči da smo se OSLOBODILI LAZAREVE KLETVE?!
Bilo je potrebno 10.000 radnika, nebrojeno bogatstvo, veliko majstorstvo da se za samo pet godina i deset meseci, 27. decembra 537. godine crkva završi i svečano "otvori" od strane Justinijana Prvog i Patrijarha Menasa! Unutrašnje uređenje je završeno u periodu 565 -578. za vreme Justinijana Drugog!
Pravo ime crkve je "Hram svete mudrosti Gospodnje" ali je uobičajen, ustaljen naziv "Sveta Sofija" (po grčkoj reči "sofias-mudrost") pa većina ljudi misli da je to ime dobila po svetici "Sofiji mučenici".
Crkva je arhitektonsko čudo! Unutrašnje dimenzije su 82x75 metara, a četiri ogromna stuba nose kupolu prečnika 32 metra na visini od 65 metara!
Optočena zlatom, nebrojenim blagom, izuzetnim freskama, ikonostasima, pravoslavna crkva, hram, u kojoj je stolovao Vaseljenski patrijarh i u kome su krunisani carevi Vizantije, bila je na meti i zapadnih vlastodržaca pa su je oni, kada su poharali i Konstantinopolj u Četvrtom krstaškom pohodu, od 1204. do 1261, pretvorili u katoličku katedralu. Naravno, poput drugih bogatstava Konstantinopolja i blago, skulpture, krstaši su nosili u svoje matične države. Mnogo toga je završilo u Veneciji čiji dužd Enriko Dandolo, koji je komandovao osvajanjem Konstantinopolja, je kasnije iznenada oslepeo, ali je ispoštovana njegova želja da bude sahranjen u "Svetoj Sofiji".
Pročitajte još:Najmisteriozniji zamak napravljen je istim alatom kao i PIRAMIDE, a čuveni ROKER je napisao pesmu devojci zbog koje je SAGRAĐEN (VIDEO)
Proterivanjem krstaša 1261. "Sveta Sofija" je ponovo postala najveća pravoslavna crkva. Kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač u utorak, 23. maja 1453. godine zauzeo Konstantinopolj završeni su i dani "Svete Sofije" kao pravoslavnog hrama.
"Sveta Sofija" je pretvorena u džamiju, porušene su neke odaje, sve odlike crkve, dograđena su četiri minareta... Zlato sa freski je sastrugano, nešto je prekrečeno, premalterisano, uništen je ikonostas...
Kada su Britanci i Francuzi vratili Carigrad pod upravu Turaka, tvorac sekularne Turske Kemal Ataturk je 1935. "Svetu Sofiju" pretvorio u muzej "Aja Sofiju" koju je godišnje posećivalo oko 3,3 miliona turista.
Nedavnom odlukom, koja je ne preterano, uznemirila svet, Redžep Taip Erdogan je ponovo "Svetu Sofiju" pretvorio u džamiju.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU