Kako je Azijat, poznat po nadimku Džon Džon, uspeo da se obogati - pranjem odeće kalifornijskih kopača zlata.
Zlatna groznica je zatresla Kaliforniju 1849. godine, a kada je vest stigla i preko okeana, jugoistočna Kina je bila iscrpljena ratom, sušom i glađu. U roku od dve godine, 25.000 kineskih imigranata krenulo je na iscrpljujuće putovanje do "gam saana" - Zlatne planine, u potrazi za srećom.
Pročitajte još: U Arkaimu se Bog spustio na zemlju i to je pravi centar SLOVENA koji je SSSR planirao da UNIŠTI
Bili su prva nebelačka populacija koja je na američki kontinent stigla svojevoljno, a onda su se suočili sa intenzivnom diskriminacijom: kineskim imigrantima nije bilo dozvoljeno da poseduju imovinu ili da postanu državljani SAD. Bilo je i fizičkih napada, kao i posebnih poreza koji su uvedeni za "inostrane rudare" 1854. godine.
Donosili su polovinu prihoda Kalifornije
Međutim, Kinezi su se udružili u zajednice u naseljima koja su nikla širom Kalifornije, i do 1860. godine doprineli su skoro polovini ukupnog prihoda ove američke države, upravo zahvaljujući ogromnim porezima koje su plaćali.
Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU
Zlatna groznica je zahvatila SAD Foto: Piksabej
A obavljali su i poslove koji su belim muškarcima bili "ispod časti" - bili su kuvari, sluge, baštovani i - perači veša. Godine 1851. izvesni Va Li je otvorio prvi kineski vešeraj u San Francisku, a do 1880. godine dve trećine perionica u ovom gradu bilo je u njegovom vlasništvu.
Pročitajte još: Simbol SVASTIKE nije nastao u nacističkoj Nemačkoj, već u RUSIJI i imao je potpuno drugo ZNAČENJE
Međutim, antikinesko raspoloženje je sve više raslo, pa su novine, pa i neke crkve osudile "žutu opasnost". Kongres je 1882. doneo kineski Zakon o isključenju, koji je zabranio imigraciju iz Kine na 10 godina, a koji je produžen. To je jedini zakon koji je ikada sprečio useljavanje zasnovano na rasi.
Kinezi su odlučili da zarade na kopačima i peru im blatnjavu odeću.
U ovakvoj atmosferi nastale su neke priče o neverovatnoj domišljatosti Azijata. Velikoj "vojsci" onih koji su ispirali zlato bili su potrebni i oni koji će im obezbediti noćenje, obrok ili - oprati i ispeglati blatnjavu odeću. Tu su, naravno, nastupili Kinezi.
Džon Džon je pravo besplatno odeću. Zašto?
Posebna fama nastala je oko izvesnog Džon Džona (ovako su belci zvali skoro sve Kineze) koji se doselio u mesto Vivervil i, navodno, nije naplaćivao svoj posao pranja odeće kopača.
Pročitaje još: Draga i Aleksandar Obrenović slikali su se sa svojim UBICAMA godinu pre smrti, a fotografija se i danas može videti (FOTO)
Bio je predmet podsmeha, a ustvari se bogatio
Džon Džon je, kažu, istrajno čistio i prao, a kada su rudari shvatili da mali kineski kolega ništa ne zarađuje, postao je glavni predmet podsmeha. Ali - oni nisu znali da je Džon Džon znao da se zlatna prašina zadržava u vlaknima odeće i pažljivo je sakupljao sve što bi voda isprala, a ponekad bi pronašao i sitno grumenje u džepovima mušterija.
Sa odeće je skidao zlatnu prašinu, a nalazio je i male grumene zlata!
Prema hronici istraživača po imenu Džon Hofman, Džon Džon je "oprao" dovoljno zlata da sebi obezbedi lagodan život u Sakramentu, što je Hofman shvatio kada ga je sreo obučenog u finu odeću i potpuno situiranog, nekih godinu dana pošto je napustio Vivervil. Džon Džon je, kažu, imao i drugu "šemu" za bogaćenje. Postavši preduzetnik, započeo je građevinski projekat u Koltervilu i čovek koji ga je iznajmio davao je plate za 18 radnika.
Pročitajte još: STO koji KRIJE NEVEROVATNE tajne stigao u Beograd: Kako je hrabri SRBIN spasio MOSKVU
Međutim, Džon Džon je zaposlio samo desetoricu, ali - to niko nije primetio, jer "svi Kinezi su isti". On je, naravno, "višak" novca stavljao sebi u džep. Sve u svemu - Kinezi pobeđuju.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
