Oglas
· · Komentari: 0
VEČITI DEČAK

PETAR PAN JE HTEO DA BUDE “VEČITI DEČAK”: Tužna sudbina braće po kojoj je nastala čuvena bajka

Uz "Petra Pana" odrastale su mnoge generacije, a deca širom planete su maštala o tome da sa njim "posete zemlju Nedođiju". Ipak, druga strana ove bajke krije tužnu priču o dečacima koji su bili inspiracija za lik Petra Pana i njegovih “izgubljenih dečaka”.

1648023010_petar-pan-1.jpg
Foto: Ilustracija Istorijski zabavnik/cartonionline
Oglas

Sinonim za večnu mladost i odbijanje da se odraste je dečak u zelenom kostimu sa zašiljenom kapom iste boje, Petar Pan, koga je stvorio škotski autor Džejms Metju Bari. On je postao deo popularne kulture, a priča o njegovim avanturama igrana je i u pozorištu i na filmu.

Ipak, manje je poznata činjenica da su autora za kreiranje lika “večitog dečaka” inspirisali dečaci koji su stvarno postojali.

“Izgubljeni dečaci”

Džejms Metju Bari je dečake iz porodice Levelin Dejvis prvi put video 1897. dok su se sa dadiljom šetali Kensington Gardensom u Londonu. Tada petogodišnji Džordž, godinu dana mlađi Džek i njihov novorođeni brat Piter su ga odmah očarali, tako da je počeo svakodnevno da ih viđa i postao blizak prijatelj porodice. NJihovi roditelji Artur i Silvija Levelin Dejvis, pored ova tri dečaka imali su još dva sina, Majkla i Nikolasa, poznatijeg kao Niko, piše Vintage News.

Lik Petra Pana se prvi put pojavio 1902. u Berijevom romanu “Mala bela ptica” u poglavlju koje se zvalo “Petar Pan u Kensington Gardensu”. Ova priča je počela da se prikazuje na pozornici dve godine kasnije kao komad “Petar Pan, dečak koji ne želi da odraste”. Predstava je dopunjena i pretvorena u roman “Petar Pan i Vendi” koji je objavljen 1911. u kojem su se pojavili i kapetan Kuka, “izgubljeni dečaci”, Vendina braća… 

PROČITAJTE JOŠ: Tešila je PRINCEZU DAJANU zloslutnom rečenicom: GREJS KELI kao da je predvidela njihove TRAGIČNE SUDBINE

Deca su volela “ujka Džima”, kako su zvali Barija, a on ih je zabavljao izmišljenim pričama, na kojima će kasnije bazirati avanture najpoznatijeg “večitog dečaka”.

Porodica slomljena nesrećama

Međutim, porodica Dejvis je 1907. godine doživela prvu veliku tragediju, kada je otac dečaka Artur preminuo od raka kostiju. Autor Petra Pana je u to vreme mnogo pomogao Silviji, ali je i ona posle tri godine obolela od raka i preminula. 

Tako su dečaci ostali na čuvanje Bariju, koji je bio njihov gotovo jedini staratelj. On je u to vreme bio dobrostojeći književnik tako da je dečake finansijski izdržavao i obezbedio im “krov nad glavom” dok se ne osamostale.

Iako su ostali bez roditelja, činilo se da je dečacima ipak obezbeđen pristojan život pored porodičnog prijatelja koga su voleli, ali je onda nova tragedija pogodila braću Levelin Dejvis. 

Od petorice braće četvorica su nesrećno nastradala.

Foto: Džordž i Džon Dejvis, dvojica najstarijih dečaka/ wikipedio,kolaž

Najstariji Džordž se prijavio kao dobrovoljac u britanskoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata, a 1915. godine je izgubio život na bojištu u 21-oj godini.

Šest godina nakon ovoga nesrećno je stradao i Majkl Levelin Dejvis, utopivši se zajedno sa svojm najboljim prijateljom, za koga se pričalo i da mu je ljubavnik, na Oksfordu. Mnogi su smatrali da je upravo njegov lik bio najveća inspiracija za Petra Pana, pa tako i ne čudi što je njegovom smrću Bari bio posebno pogođen, a negde je napisao da je “to na neki način kraj njega”. 

Džon Levelin Dejvis je preminuo 1959. godine u 65-oj godini, dok je njegov brat Piter izvršio samoubistvo sledeće godine. On se ceo život borio sa “identifikovanjem sa Petrom Panom” i činjenicom da su ga tako zvali gde god se pojavio, tako da je podlegao pritisku i skočio pod voz.

Od petorice braće Dejvis najduže je poživeo najmlađi Niko, koji je preminuo u 77. godini 1980. godine.

Džejms Metju Bari preminuo je od upale pluća 19. juna 1937. godine u 77. godini i u bolnici se odrekao autorskih prava na “Petra Pana”.

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas