Sa dva atomska udara početkom avgusta 1945. SAD je zbrisala dva grada sa lica zemlje
Bio je 4. januar 2010. kada je svet obišla vest da je u 93. godini preminuo Tsutomu Jamaguči! Japanac koji je jedni preživeo dve atomske bombe!
- Bio je 6. avgust 1945, Bio sam na službenom putu u Hirošimi i u 8.15 sam izlazio iz tramvaja. Čuo se zvuk aviona, a zatim sam na nebu video dva mala padobrana - pričao je Jamaguči hiljadama puta želeći da njegova priča dopre do što više ljudi - Zatim sam video strašan bljesak i jednostavno sam odleteo.
Kad se Jamaguči pridigao, video je mešavinu vatre i dima u obliku pečurke kako se uzdiže visoko iznad zemlje. Od jačine eksplozije su mu popucali bubne opne, a bljesak mu je prouzrokovao privremeno slepilo. Bio je manje od tri kilometra od središta eksplozije.
Obnevideo, sa opekotinama, Jamaguči je noć proveo u skloništu, ljudi su umirali svuda oko njega ali je ujutro nekako stigao do jedine železničke stanice koja je radila i vratio se u 320 km udaljen Nagasaki. Dva dana je proveo na previjanju u bolnici da bi osećajući se bolje, otišao na posao gde su ga kolege gledale u neverici kada im je pričao o užasu iz kojeg dolazi.
Pročitajte još: Po naređenju tajnih sila CAR je ŽRTVOVAN: Crkva tvrdi da su ROMANOVI ubijeni na RITUALAN NAČIN
- Kako je moguće da jedna bomba može da uništi ceo grad - upitao ga je šef ali umesto odgovora, jak, beli bljesak im je sve objasnio. Bio je 9. avgust 11.02 časova i Amerikanci su bacili i drugi atomsku bombu!
Jamaguči je i ovo preživeo!
Prva nuklearna sila na svetu, SAD, jedina je do sada upotrebila atomske bombe u ratu. Prva, jačine 16 kilotona, nazvana je morbidno "mali dečak", a smrt nad Hirošimom, bomba je eksplodirala na 600 metara visine, isporučio je bombarder B-29 nazvan "Enola Gej".
- Avion sam nazvao po svojoj majci u znak podrške koju mi je pružala tokom školovanja za pilota - rekao je pilot aviona B-29 koji je doneo pakao u ovaj japanski grad Pol Tibets - Ne kajem se, ne osećam nikakvu krivicu. Nisam znao da je bomba toliko smrtonosna ali sam znao da će biti pakleno.
"Mali dečko" od 4,5 tone bukvalno je grad sravnio sa zemljom i u trenu je izbrisao više od 70.000 ljudi. Do kraja godine, od posledica radijacije umrlo je još 140.000 ljudi.
A-bomba je bačena i aktivirana visinskim detonatorom na visini od 600 metara iznad Hirošime, kako bi se nanela maksimalna šteta. Uništeno je sve na prostoru od 75 kvadratnih kilometara radijacijom i toplotnim udarima. Od siline eksplozije stvorila se ogromna pečurka od dima i vatre, koja se uznela mnogo kilometara uvis.
Pročitajte još: 1999. otkriveno SVETILIŠTE: Staro je 4.300 godina, a kraj drvenih stubova pronađene su lobanje dece i žena
LJudi su umirali za manje od pet minuta, od vreline od koje su se bukvalno topili. Eksplozija bombe je stvorila „supersonični talas“, koji je, krećući se brzinom od 1.600 kilometara na čas rušio sve pred sobom.
Istoričari i javno mnjenje podeljenog su mišljenja da li je odluka da se upotrebi atomska bomba bila ispravna. Zvaničan stav: Hari Truman bacio je bombu, jer je jedina alternativa bila invazija na Japan. Tri dana posle Hirošime, Amerikanci su bacili drugu atomsku bombu, na Nagasaki, gde je u prvom udaru poginulo 70.000 ljudi. Car Hirohito se obratio naciji preko radija 15. avgusta i objavio bezuslovnu kapitulaciju. Drugi svatski rat je završen s dva paklena udarca.
Devetog avgusta nad Nagasaki je bačena još veća i jača bomba. Nazvana "Debeli čovek" ponovo je bačena iz B-29 bombardera, ali za razliku od "Enole Gej" koja je imala natpis "na nosu" ovaj bombarder, bez napisanog imena, posada je zvala "Veliki artist" (Mada postoje podaci i o nekim drugim imenima), a komandant je bio major Čarls Svini. Bomba je imala snagu od 21 kilotona, ali je zbog konfiguracije terena, iako jača od "malog dečaka" izazvala manja razaranja i manje ljudske žrtve. Poginulo je u trenu između 70.000 i 80.000 ljudi.
Japan je ubrzo kapitulirao.
Američke vlasti su, neposredno posle atomskog napada na Hirošimu i Nagasaki, zaplenile i zabranile prikazivanje filmova, koje su snimili američki vojnici na licu mesta i japanski novinari, kako bi sprečili da američki građani vide celu sliku uništenja novim oružjem.
Snimci u boji proglašeni su vojnom tajnom i skriveni od javnosti sve do osamdesetih.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
