Juri Gagarin je imao 27 godina kada je ušao u istoriji, a sedam godina kasnije je stradao u rutinskom letu.
Čitava planeta je dva sata otvorenih ustiju 12. aprila 1961. godine posmatrala događaja koji je iz korena promenio čovekovo shvatanje Kosmosa. Svemirska letelica "Vostok", kojom je upravljao Jurij Aleksajevič Gagarin, lansirana je u Zemljinu orbitu, a jedinstvani let trajao je 108 minuta.
Pročitajte još: Revolucionalno otkriće ruskih naučnika: Heljda je super-fud, a osim što usporava starenje ima i nevervatne moći!
Tim povodom, u Ruskom domu u Beogradu od 12. do 19 aprila biće priređena izložba „60 godina od prvog čovekovog leta u svemir“. Fotografije Gagarina za ovu izložbu obezbedila je ruske korporacija Roskosmos.
Jurij Aleksejevič je bio sin običnih radnika iz Smolenske oblasti, koja je Rusiji dala mnogo heroja. Zanimljiv je trenutak kada je Juri odabran da upravo on ode u svemir. Naime, ušao je u uži izbor među 20 najboljih pilota. Tokom obuke je uvek bio u sredini.
Tokom obuke se ni po čemu nije od ostalih kandidata
Tačnije, jedini put kada se izdvojio od ostalih bila je činjenica da jedini nije imao problema da dve nedelje provede potpuno izolovan. U najuži izbor su ušli on i German Titov, a prelomio je Nikita Hruščov. Predsednik je, navodno, pitao kakvo je to prezime Titov, zvuči nemački. Prema drugoj verziji, Hruščovu se više dopalo Jurijevo lice.
Poginuo je u rutinskom letu MIG-om.
Kada se vratio iz svemira Juri je stekao svetsku slavu superstara. Međutim, vratio se u svion. Poginuo je marta 1958. godine u rutinskom letu MIG-om iznad Kiržača, istočno od Moskve. Četiri sata su tražili njegov avion, a ostatke su pronašli kod Novoselova. Identifikovan je po mladežu.
Izveštaj o pogibiji sačinjen je na 30.000 stranica i nikada niko nije poverovao u priču o vazdušnom vrtlogu u koji je upao avion.
Pročitajte još: NAJDUŽA NOĆ u istoriji čovečanstva dogodila se 536. godine i trajala je 18 meseci. Šta se tačno desilo?
Drugi deo izložbe u Ruskom domu predstavljaju umetnički radovi nastali u Studiju vojnih umetnika „Mitrofan Grekov“. Dvadeset sovjetskih i ruskih majstora sačinili su svojevrsan pregled istorije istraživanja svemira: u pitanju su portreti Jurija Gagarina, prve žene-kosmonauta Valentine Tereškove i mnogih drugih.
Valentina Tereškova je bila u Beogradu.
Posetioci će imati prilike da vide slike narodnih umetnika SSSR-a Nikolaja Ovečkina i Marata Samsonova, narodnih umetnika RSFSR-a Nikolaja Buta i Vladimira Perejaslaveca, narodnih umetnika Ruske Federacije Jevgenija Kornejeva, Nikolaja Korotkova, Aleksandra Sitova, Vladimira Tautijeva i Fjodora Usipenka, zaslužnih umetnika RSFSR-a Jurija Rjazanova i Alekseja Jevstignejeva, umetnika Viktora Psareva i Aleksandra Čebotarjova, kao i mladih umetnika Poline Minejeve, Dmitrija Ananjeva i Sergeja Trošina.
Pročitajte još: RUSKI lekar i naučnik HRISTO MERMESKI otkriva revolucionarni lek za NAJTEŽE BOLESTI (RECEPT)
U okviru izložbe biće organizovana projekcija igranog filma režisera Natalije Gugujeve i Arkadija Kogana „Gagarinov osmeh“. Film govori o tome koliko je teret svetske slave, koji se iznenada sručio na pleća 27-godišnjeg Gagarina, običnog momka, koji se rodio i odrastao u Smoljenskoj oblasti, postao za njega mnogo veći test od samog leta u svemir...
Pročitajte još: Najveća komunistička TAJNA: Ko je ubio 4.000 Srba i 12 Nemaca i zašto je Mustafa Golubić viđen u Smederevu?
Hiljade ljudi se rukovalo sa njim, uključujući englesku kraljicu Elizabetu i Fidela Kastra. Bilo je potrebno posedovati izuzetnu snagu volje da bi se sačuvala čast i dostojanstvo tokom tih trenutaka svetske slave... Bliski prijatelji i saradnici Gagarina jednoglasno su izjavili: „Ovo je još uvek običan čovek, u njegovom ponašanju nema apsolutno ništa posebno...“
Projekcija filma je 12. aprila u 18 časova u Velikoj sali Ruskog doma.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
