Da li je Edison likvidirao pravog pronalazača filma? Luj Leprans se ukrcao na voz u Dižonu, a u Pariz nikada nije stigao da demonstrira svoj pronalazak, prvu filmsku kameru u Americi, gde je izumiteljstvom „vladao“ Tomas Edison.
Tomas Edison je svakako imao značajan uticaj na nauku i njenu primenu, ali, isto tako, poznato je da se služio diskutabilnim metodama u postizanju svojih ciljeva. Rođen je u 1847. u Majlanu (Ohajo), kao najmlađe od sedmoro dece Semjuela i Nensi Edison. Prijavio je više od hiljadu izuma, a među značajnije spadaju električna sijalica i fonograf.
Pročitajte još: Patrijarh Dožić se sledio kada je video kako kralj Aleksandar vuče konopac "MRTVAČKOG ZVONA": Bilo mu je jasno šta sledi
Međutim, pre talenta za nauku pokazao je svoj talenat za trgovinu, pa je već sa 12 godina počeo da prodaje novine i hranu na železničkoj stanici. Novine je sam štampao, a uskoro je jedan od napuštenih vagona unapredio u svoju laboratoriju. Kada je izazvao požar, „pukao“ mu je posao sa prodajom novina, pa se zaposlio kao operater na telegrafu, a sa 19 godina se preselio u Lujvil, gde je radio u noćnim smenama. U to doba započeo je ozbiljnije eksperimentisanje, pa je uskoro napravio mašinu za glasanje, koja je brzo prebrojavala glasove, ali – zakonodavci nisu bili zainteresovani.
Još kao tinejdžer je bio trgovac, a ne naučnik.
U NJujork se preselio 1869. i otvorio istraživačku laboratoriju. Dva puta se ženio i imao šestoro dece. Fonograf je smislio 1877. godine, a električnu sijalicu 1880. (premda se spekuliše da ni to, zapravo nije bio njegov izum). Zvanično, njegovo delo je i filmska kamera.
Prvo, radi dočaravanja "lika i dela" Tomasa Edisona, da podsetimo na njegov "poslić" sa Nikolom Teslom, kada se mladi naučnik 1884. zaposlio kod Edisona, kao njegov pomoćnik. Bilo mu je ponuđeno za to doba ogromnih 50.000 dolara, za rekonstrukciju i redizajn generatora jednosmerne struje. Kada je obavio posao, Tesla od Edisona je dobio samo čuvenu rečenicu: „Tesla, Vi ne razumete američki smisao za humor“.
Zataškavanje afera
Poznato je i da je često otkupljivao tuđe patente i objavljivao ih pod svojim imenom. Inače, nije u potpunosti tačno ni da je izumeo sijalicu, jer njegov je patent je dugotrajna i izdržljiva sijalica, ali je originalni koncept delo Džozefa Svona, koji je uveo svetlost u engleske domove pre nego što je Edison patentirao svoju verziju.
Rusi su pre Edisona i Svona imali svoju verziju električnog osvetljenja.
Svon je, za razliku od drugih, uspeo da dobije proces protiv Edisona, pa je ovaj bio primoran da ga proglasi partnerom i sve „zataška“ priličnom sumom novca.
Na šta je još bio spreman Edison? Postoji teorija da je učestvovao i u fizičkoj likvidaciji jednog „takmaca“. Radi se o francuskom izumitelju Luju Lepransu, koji je snimio najraniji „preživeli“ filmski zapis, i počeo da razvija svoju kameru godinama pre Limijera (a i Edisona), a onda je – jednostavno – nestao.
Leprans je snimio najraniji filmski zapis pre Limijera i Edisona, a onda je nestao!
Sve u svemu, zbog komercijalnog korišćenja njegovog ličnog kinetoskopskog salona u aprilu 1894. godine, Tomas Edison se u SAD smatra pronalazačem kinematografije, dok su u Francuskoj braća Limijer pronalazači uređaja "Cinematographe" i kreatori prve komercijalne izložbe "pokretnih slika", u Parizu 1895.
Savršeno ubistvo
Luj je rođen 1841. u Mecu na severoistoku Francuske i mnogo vremena je provodio u studiju prijatelja svog oca, pionira fotografije Luja Dagera (pronalazača dagerotipije), od koga je mladi Leprans učio o fotografiji i hemiji. Studirao je slikarstvo u Parizu, a na postdiplomskim studijama hemiju. Godine 1869. oženio se sa Elizabet Vintli, Džonovom sestrom. Par je osnovao Tehničku školu umetnosti u Lidsu i postao je poznat po prebacivanju fotografija u boji na metal i keramiku, pa im je naručen portret kraljice Viktorije.
Ceo život je eksperimentisao sa kamerama.
Godine 1881. Leprans je otputovao u SAD kao agent kompanije "Vintli partners" i započeo je eksperimente u vezi sa proizvodnjom "pokretnih fotografija", dizajnirajući kameru koja je koristila šesnaest objektiva, što je patentirao. Iako je kamera mogla da snima pokrete, svaki objektiv fotografisao objekat sa malo drugačije tačke, pa bi slika "skakala".
U Lids se porodica vratila maja 1887, i 1888. Luj je sklopio kameru sa jednim objektivom. Ažurirana verzija ovog modela prvi put je korišćena 14. oktobra 1888. godine za snimanje "Roundhau Garden Scene", i sekvence sina Adolfa kako svira harmoniku. Kasnije je kamera korišćena za snimanja saobraćaja i pešaka koji prelaze most u Lidsu (ova lokacija je danas obeležena pločom).
Uspešno je snimao pokret i projektovao, a onda je krenuo u Pariz na javnu projekciju.
Radeći sa iskusnim mehaničarom Džejmsom Longlijem, pokušavao je da stvori projektor tokom 1890. Trebalo je da slike budu odvojene, štampane i montirane pojedinačno na pokretnu traku. NJegova porodica i saradnici kažu da su ove slike projektovali na ekranu u Lidsovoj radionici, ali nikada nije priređena javna projekcija.
Savršeno ubistvo
Septembra 1890. Leprans se pripremao za putovanje u SAD, kako bi imao javnu premijeru svog dela i pridružio se ženi i deci. Međutim, odlučio je da prvoposeti brata u Dižonu. Zatim je 16. septembra ušao u voz za Pariz, ali kada je voz stigao, Lepransovi prijatelji su shvatili da Luj nije u njemu. Nikada ga više nisu videli porodica ili prijatelji, a poslednji ga video brat na stanici u Dižonu. Francuska policija, Skotland Jard i porodica vršili su iscrpne istrage, ali nikada nisu pronađeni ni prtljag ni njegovo telo. Slučaj nikada nije rešen, a u igri je bilo nekoliko teorije.
Porodica je ubeđena da je Edison umešan u ubistvo.
Kristofer Rolens u dokumentarcu iz 1997. razmatra teoriju o atentatu i o sumnjama Lepransove porodice da sve ima veze sa Edisonom, što ne znači da je on lično bio izvršilac ubistva. Rolens tvrdi da je, u vreme kada je pronalazač nestao, on nameravao da patentira svoj projektor iz 1889. godine u Velikoj Britaniji, a zatim napusti Evropu, da bi se pojavio na svojoj zvaničnoj izložbi u NJujorku.
Godine 1898. godine, stariji sin Adolf, koji je pomagao ocu u mnogim eksperimentima, pozvan je kao svedok "American Mutoscop Company", preduzeća za proizvodnju kratkih filmova, u njihovom sporu sa Edisonom. "Mutoscop" se nadao da će zahvaljujući ovom svedočenju poništiti Edisonove tvrdnje da je izumeo filmsku kameru. Međutim, Adolfu nije bilo dozvoljeno da iznese na sud dve kamere svog oca kao dokaz, i na kraju je sud presudio u korist Edisona.
Četiri teorije
Žak Delon je 1966. godine izneo teoriju da je Leprans dobrovoljno pristao na nestanak iz finansijskih razloga, što nije bilo istina. Direktor opštinske biblioteke u Dižonu je tvrdio da je Leprans umro 1898. godine u Čikagu, preselivši se tamo na zahtev porodice, jer je bio homoseksualac. Međutim, nije bilo dokaza.
Bio je gej, ubio ga je brat...
U knjizi "Istorija kinematografije" Žan Mitri je 1967. izložio teoriju da je Lepransa ubio brat. Mitri napominje da bi, ako je Leprans hteo da se ubije, mogao to da učini i pre zvaničnog vremena nestanka, odnosno – smatrao je da se nije ni ukrcao u voz u Dižonu.
Pročitajte još: „Jovane, zar ne želiš da se srpska trobojka prva zavijori na Marsu?“ Tesla je pre 128 godina tajno došao u Srbiju sa ZADATKOM
Leprans je zvanično proglašen mrtvim 1897. godine. Fotografija žrtve utapanja u Seni iz 1890. godine, koja podseća na Lepransa, pronađena je 2003, tokom istraživanja u policijskoj arhivi Pariza. S druge strane - ako je Luj završio u Seni, znači da se nije utopio u Dižonu...
Misterija ostaje, a snimci koje je Luj Leprans napravio mogu se pogledati na internetu
