Oglas
· · Komentari: 0

Da li ste čuli za SINDROM K? Bolest koja je SPASILA ŽIVOTE ljudi (FOTO)

Tim hrabrih lekara smislio je bolest pod nazivom "Sindrom K", pomoću koje su uspeli da spasu preko 100 ljudi. Šta je bio razlog i šta znači Sindrom K, saznajte u nastavku

1651771760_holocaust-memorial-g27fe1b2dc_640.jpg
Foto: Piksabej
Oglas

Dr Đovani Boromeo napravio je medicinsku "prevaru" kojom je spasao mnoge mnoge živote u rimskoj bolnici  Fatebenefrateli, koja je bila sklonište Jevrejima posle nemačke okupacije Italije.

Pročitajte još: Nebojša ima IQ 209, do DVADESETE godine osmislio je tri patenta: NASA se otimala o njegove izume, a sada jedva preživljava (VIDEO)

Tokom 1941. i 1945. godine, Hitlerova nacistička Nemačka je ubila oko šest miliona Jevreja, oko dve trećine evropske jevrejske populacije, u onome što će postati poznato kao Holokaust. Iako je ovo bilo vreme kada su priče o nadi i spasenju bile retke, postoje priče o pojedinačnim ljudima i grupama koji su pokazali izuzetnu hrabrost da spasu živote ljudi. Bili su tračak svetlosti tokom mračnog vremena koje je rezultiralo dosta srećnih završetaka.

Setimo se manje poznate priče o sindromu K, izmišljenoj bolesti koju su izmislili italijanski lekari koja je prevarila naciste i spasila živote.

Iako je progon Jevreja u Italiji bio donekle zasenjen desetkovanjem jevrejskih zajednica istočne Evrope tokom Drugog svetskog rata, između 8-9.000 italijanskih Jevreja je umrlo tokom Holokausta. Pod italijanskim fašističkim režimom Benita Musolinija 1938. godine, jevrejsko stanovništvo je imalo više zakona koji su im ograničavali prava. Međutim, tek krajem 1943. godine, nakon što je fašistički režim pao i nacističke nemačke snage okupirale zemlju, italijanski Jevreji su se suočili sa deportacijom u koncentracione logore. Septembra 1943. godine režim Italijanske Socijalne Republike, na čelu sa Musolinijem, počeo je da hapsi i sistematski deportuje italijanske Jevreje u koncentracione logore centralne i istočne Evrope. Do marta 1945. godine, procene sugerišu da je oko 10.000 Jevreja sakupljeno i poslato u logore.

Pod rukovodstvom profesora Đovanija Boromea, čoveka koji je ranije odbio da se pridruži fašističkoj stranci, katolička bolnica je već postala poznata kao sigurno utočište za Jevreje, dozvoljavajući lekarima kao što je Vitorio Sakerdoti, 28-godišnji Jevrejin. Boromeo je takođe postavio ilegalni radio predajnik u podrumu bolnice, koji je korišćen za komunikaciju sa lokalnim partizanima. Dana 16. bolnica je otvorila svoja vrata za sve Jevreje koji su tražili zaklon od nacističkog napada.

Boromeo je znao da će bolnica biti pretresena i zato su on, Sacerdoti i drugi lekar po imenu Adriano Osicini, smislili genijalan plan. Odlučili su da svaki Jevrejin koji dođe u bolnicu tražeći utočište bude primljen kao novi pacijent i proglašen da boluje od veoma zarazne i smrtonosne bolesti poznate kao „Il Morbo di K“, zvanog Sindrom K ili „K“ sindrom.

Naravno, ova bolest se nije mogla naći ni u jednom medicinskom udžbeniku, jer je bila potpuno fiktivna. Osicini je smislio njeno ime, prikladno nazvavši smrtonosnu bolest po dvojici veoma smrtonosnih ljudi - Albertu Keserlingu, nemačkom komandantu zaduženom za nacističke trupe u Rimu, i gradskom šefu policije SS-a Herbertu Kapleru, čoveku koji je u martu 1944. bio bi odgovoran za masakr u Ardeatinu, ubistvo odmazde 335 italijanskih civila. Lekari su sada mogli da naprave razliku između pravih pacijenata i onih koji traže sklonište. Da bi se pomoglo u prevari, takođe su postavljene sobe za koje je rečeno da sadrže obolele od zarazne bolesti. Svi pacijenti su takođe morali da odigraju svoju ulogu i savetovano im je da snažno kašlju ako se nacistički vojnik približi.

Kada su nacisti došli da pretraže bolnicu, bili su upozoreni na veoma zarazno neurološko oboljenje, poznato kao sindrom K, čiji simptomi su uključivali konvulzije i paralizu i mogli su da dovedu do izobličenja i na kraju smrti. Plan je uspeo i vojnici nisu smeli da uđu u zgradu. Dr Sacerdoti je za BBC 2004. rekao: „Nacisti su mislili da je u pitanju rak ili tuberkuloza i pobegli su kao zečevi.

Lekari bi zatim premestili jevrejska skrovišta u razne sigurne kuće po gradu. U maju 1944. godine, nacisti su konačno izvršili raciju u bolnici, ali je lukavstvo bila tako pažljivo izvedeno da je samo pet poljskih Jevreja uhvaćeno kako se kriju na balkonu. Oni će preživeti rat pošto je Rim oslobođen samo mesec dana kasnije. Procene sugerišu da su lekari u bolnici Fatebenefrateli sa pričom o sindromu K spasili negde između 25-100 Jevreja i političkih izbeglica.

Posle rata italijanska vlada je profesoru Boromeu dodelila mnoge počasti. 1961. godine, u 62. godini, preminuo je u sopstvenoj bolnici. Četrdesetak godina kasnije, oni koje je on skrivao upozorili su Jad Vašem, zvanični spomenik u Izraelu žrtvama Holokausta. Kao takav, Jad Vašem je posthumno priznao Boromea kao Pravednika među narodima, čast koja se koristi za opisivanje ne-Jevreja koji su rizikovali svoje živote da bi spasli Jevreje tokom Holokausta. Nešto više od 10 godina kasnije, 2016. godine, bolnica Fatebenefrateli takođe će dobiti počast, koju je Međunarodna fondacija Raoul Vallenberg, američka organizacija posvećena sećanju i odavanju počasti junačkim delima tokom Holokausta, proglasila Kućom života. Da bi obeležio ovu priliku, Osicini, tada star 96 godina, dao je intervju italijanskim novinama La Stampa. „Lekcija iz mog iskustva je bila da moramo da delujemo ne zbog sopstvenog interesa, već zbog principa“, rekao je on. „Sve drugo je sramota.“

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas