Osim što trgovina narkoticima omogućava naoružavanje, droge su aktivno učestvovale u ratovanju i na drugi način, pomažući vojnicima da budu izdržljiviji i nemilosrdniji.
Pre Prvog svetskog rata, udruženi napori nemačkog univerzitetskog sistema i korporacija omogućili su svetski monopol nad lekovima čija proizvodnja zahteva hemijsku stručnost i industrijske kapacitete. Prihodi su dobrim delom pristigli od prodaje morfijuma, aklaloida iz opijuma, koji je prvi identifikovao nemački hemičar Fridrih Šertirner 1804, a ubrzo ga je patentirao „Merk“. Morfijum i njegovi derivati prodavani su kao analgetici i lekovi protiv kašlja, da bi „Bayer“ prepoznao potencijal heroina, koji je bio legalan u Nemačkoj.
Pročtitajte još: Hitler je pobegao u Južnu Ameriku i živeo kao žena, a za to sada postoje i DOKAZI
Ogroman broj žrtava Prvog svetskog rata doveo je o svesti o potrebi lečenja hroničnog bola, pa su mnogi narkomani 1920-ih i 1930-ih u Nemačkoj bili veterani Prvog svetskog rata. Zavisnost je smatrana izlečivom, a nacisti su upotrebu narkotika u vojsci ohrabrivali.
Autor čuvenog „blickriga“ u Poljskoj bio je komandant Hajnc Guderijan, a da bi vojnici ostali budni i orni za ratovanje najmanje 48 sati, lekari su pronašli način.
Blickrig je bio moguć zahvaljujući "pervitinu".
Još 1937. godine nemačka laboratorija u Temleru razvila je novi lek: „pervitin“ - derivat metamfetamina, koji je delovao da osoba bude puna snage, energije i euforije. U početku je „pervitin“ bio dostuan za civilno stanovništvo, a kasnije su ga dodavali i u konditorske proizvode. Godine 1939. počelo je korišćenje „pervitina“ i u vojne svrhe, a kontrola upotrebe leka poverena je direktoru Instituta za opštu i vojnu fiziologiju, psihoterapeutu Otu Rankeu.
Međutim, vojnici pod uticajem ove droge nisu bili u stanju da izvršavaju komplikovanije zadatke, ali je Ranke opisivao „pervitin“ „kao odličan lek za trenutnu inspiraciju umornih trupa“. Ubrzo je Ranke shvatio daje „lek“ zapravo narkotik, ali već je biloproizvedeno više od 35 miliona tableta za nemačke trupe, a među prvima je snabdeven Luftfave.
Amerika više voli LSD
Amerikanci i Englezi više su voleli LSD. Vojska SAD je od 1948. do 1975. sprovela nekoliko eksperimenata u objektu Edžvud Arsenal u Merilendu sa LSD-ijem, kao i drugim drogama, u nadi da će ih koristiti kao oružje u ratu. Smatralo se da ova supstanca može biti isporučena neprijateljima u obliku aerosola, a grupa vojnika počela je nekontrolisano da se smeje kada im je oficir izdao naređenje, i trupe nisu bile u stanju da izvršavaju zapovesti. Oko 7.000 vojnika je učestvovalo je u eksperimentima koji su uključivali izloženost više od 250 različitih hemikalija, a prekinuti su krajem 1975. godine, u atmosferi skandala.
Amerikanci su u Edžvud Arsenalu godinama eksperimentisali na vojnicima
Testiranje u Edžvud Arsenalu nisu toliko poznati kao neki od sličnih LSD testova koje je sprovela CIA, kao što je MK-ULTRA - a koji su uključivali „ispiranje mozga“ i davanje lekova pojedincima.
Američki naučnici i dalje podržavaju eksperimente i mikrodoziranje "tripom".
Poznata je i operacija „Papercipl“, u kojoj su SAD regrutovale nacističke naučnike koji su savetovali upotrebu LSD-ija kao naprednog sredstva za ispitivanje i saslušavanje. Članak objavljen februara ove godine u stručnom žurnalu „Marine Corps Gazette“ sugeriše da mikrodoziranje „tripom“ može pomoći u analiziranju obaveštajnih podataka. Tekst pod nazivom „Mikrodoziranje: unapređenje poboljšanja performansi u obaveštajnim analizama“, napisao je Emre Albajrak - aktivni oficir koji je služio u obaveštajnim jedinicama marinskih trupa.
Autor naglašava da američka vojska i razne vojne snage širom sveta imaju dugu istoriju primene droga, kako bi pomogli vojnicima da budu u pripravnosti i pružili im psihološku prednost nad protivnicima. Pominje i različite narkotike na bazi amfetamina koji su davani vojnicima i pilotima obe strane tokom Drugog svetskog rata.
Trećina američkih vojnika u Vijetnamu bilo je pod lakim, a 28 odsto pod teškim drogama.
Takođe, tokom rata u Vijetnamu, istraživanje koje je sprovelo Ministarstvo odbrane SAD pokazalo je da je 31 odsto pripadnika vojske rekreativno koristilo psihodelike, a 28 procenata – teške droge. A danas je više nego česta upotreba „ritalina“ i „aderala“ u američkoj vojsci. Prošle godine je 14 vazduhoplovaca koji su čuvali postrojenje za nuklearno oružje optuženo za "upotrebu i distribuciju LSD-ija na dužnosti“. Nekoliko njih je takođe proglašeno krivim za upotrebu ekstazija i kokaina.
Pročtiajte još: Treći rajh je slao ekspedicije na Tibet, a šokiraćete se kada vidite šta je SS čuvao u ovoj biblioteci
Komentarišući predlog o mikrodiziranju LSD-ija, Šon Kavana, vojni analitičar koji je proučavao vojnu primenu droga, kaže da bi „sveobuhvatno etičko testiranje“ moglo da donese zapažene rezultate: „Vojnik kojem su lekari davali droge za poboljšanje performansi sigurno je na boljem mestu nego osoba koja je bila na ‚rejvu‘“.
