Snežana Divac supruga košarkaša Vlade Divaca svojevremeno je u emisiji “150 minuta” pričala je između ostalog o majčinstvu
Snežana Divac supruga košarkaša Vlade Divac u emisiji “150 minuta” pričala je između ostalog o majčinstvu i otkrila kako je i kada svojoj ćerki saopštila da je usvojena.
Naime, poznati par je posle dvojice bioloških sinova Matije i Luke pre 19 godina odlučio da usvoji devojčicu Petru.
Snežana kaže da je oduvek u sebi imala želju da se kao majka ostvari i kroz usvajanje i kako je njena ćerka oduvek znala da je usvojena jer to nije ništa loše.
– Ona je samo na drugi način ušla u našu porodicu. LJubav je apsolutno ista. To je isto kad rađaš drugo dete pa se plašiš da ga nećeš voleti kao prvo. Ona je imala tri, četiri godine kad sam joj rekla. Kod nas je došla prijateljica koja je dojila bebu i Petra me je pitala da li sam je dojila. Rekla sam joj da nisam. Onda me je pitala da li sam dojila Luku i Matiju, rekla sam da jesam. Pitala me je zašto nisam nju. Rekla sam joj: ‘Zato što te ja nisam rodila’. Davala sam joj odgovore u odnosu na njena pitanja – rekla je Snežana, u pomenutoj emisiji, i objasnila kako je samim procesom usvajanja i stručnošću ljudi oduševljena. Kako kaže, trenutna praksa da deca do usvajanja budu u hraniteljskim porodicama je humana.
Radili smo i DNK - povezani smo genetski
Snežana se zatim osvrnula i na sinove Luku i Matiju koji su svoju sestru od početka gledali kao rođenu.
– Oni imaju 23 godine, tu se uopšte ne pravi pitanje… Štaviše, interesantno, u Americi smo putem pljuvačke radili test na genetiku i ispostavilo se da je Petra čak i genetski povezana s nama. Vidite, ništa nije slučajno, iako je to najmanje važno u odnosu na ljubav – rekla je Ana.
– Mogu da razumem da mnogim ljudima to nije jasno, ali uvek kažem, zamislite da vam je dete zamenjeno u porodilištu, nikada ga ne biste dali. Jer, ljubav je mnogo jača od krvne veze – navela je ona.
Svojevremeno je i Petra emotivno pisala o porodici.
– LJudi me često pitaju kako je to imati dve mame i dve tate. Nemam po dva roditelja, imam samo moju mamu i mog tatu. LJude koji su me odgajili i učinili da postanem nezavisna, inteligentna i jaka devojka. Zatim, imam i biološku majku, ženu koja me je rodila i kojoj ću biti večno zahvalna za to što sam danas okružena pravim ljudima. Ne znam ništa o ženi koja me je rodila, a ni o mom biološkom ocu i nisam u kontaktu sa njima. Volela bih da ih upoznam jednog dana, ali mi se ne žuri. Često mi kroz glavu prolaze pitanja da li ličim na nekoga od njih dvoje i imam li neke njihove osobine – Petrine su reči kojima je dotakla mnoge.
