Marko Živić sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu
Glumac Dragan Bjelogrlić, održao je veoma dirljiv govor na sahrani svog kolege i prijatelja Marka Živića. Držeći u rukama papir, popularni glumac jedva je uspeo da pročita ono što je napisao, jer je često bukvalno grcao u suzama:
Pročitajte još: "Jeleni umiru sami..." Snimak koji će vas SLOMITI: Marko Živić ne može da prestane da PLAČE, dok ide ova pesma (VIDEO)
- Šta raditi kada ode čovek sa dušom, nežne, krhke i davno ranjene srne. Kako reći zbogom tom toplom, širokom i razdraganom osmehu. Kako se oprostiti od te vrcave radosti, koja nas je sve opčinjavala, a u stbvri je samo polušavala da sakrije, tabašuri svoj tužni pogled, nežnost i ranjivost. Ka sad treba da se oprostim od tebe, Marko. Treba da ti kažem kako negde ideš i da te svi mi nećemo više sresti, videti i zagrliti. Kako se to radi, koje su to reči. Najrađe bi da ti pokažem, kako sam te voleo. Ali verujem da si ti to znao i osećao. Više od 15 godina, opraštali smo se na sceni. Obojica smo plakali svaki put. Martini je dao svoju tašnu Marfiju, ne bi li ga umirila da ostane i ne ostavi ga. Tu tašnu si mi poklonio za moj 50 rođendan. Ja sad evo plačem, hteo bih da ti dam tu tašnu i da te zamolim nekako da ne odeš. Znam da je uzalud, ali verujem da ću ti je ipak jednom dati, plakati i smejati se kao nekad. Jeleni umiru sami, kao i ranjene srne, ali ti Marko ostaješ u srcima ljudi, koji su imali sreće da te upoznaju. Zato će priča o Kruševačkom Petru Panu sa Crvenog krsta dugo trajati. Dobri moj, Marko, Martini, putuj sa tvojim toplim osmehom. Nama ostaje da te čuvamo i sećamo na tebe. Neka ti je večna slava - govorio je kroz suze Dragan Bjelogrlić, opraštajući se od svog velikog prijatelja i kolege.
