Aleksandar Milić Mili ima uspešnu karijeru za sobom, a za domaće medije je otvorio dušu o najtežim trenucima u životu.
Čuveni kompozitor i producent nikad nije želeo da iznosi detalje iz privatnog života u javnost, pa se o njegovom životu van svetla reflektora, ne zna skoro ništa.
Pročitajte još: ESTRADNI RAT NA POMOLU: Aca Lukas u svom filmu otkriva VRAČARU kod koje ide Lepa Brena, a kojoj je čak asfaltirala i put do kuće! (FOTO)
Život kao na filmu
Mili je odlučio da se otvori u intervjuu za jedne novine i tom prilikom otkrio detalje iz života koji mogu da se čuju samo u filmu.
Moja porodica nije imala apsolutno ništa. U taj naš stan je ušao lokalni političar
- Kada je krenuo rat, to je bila prva velika tragedija u mom životu. Taj nacionalizam, eskalacija sukoba i podela naroda ko kome pripada, za mene je to bio totalni poraz - i moj lični i svega onoga što sam naučio, video i znao. To je krenulo iz Hrvatske, pa sam ja prešao u Sarajevo, pa se to desilo i tamo, i ceo taj rat i sve to sam jako teško podneo. Iz Sarajeva sam došao u Beograd, bukvalno bez ičega - ispričao je Mili i zatim dodao.
- Moja porodica nije imala apsolutno ništa. U taj naš stan je ušao lokalni političar Branimir Glavaš, ali kad su takve stvari u pitanju, moraš gledati napred, gledanje unazad te samo sprečava u napredovanju. Nikad se nismo sudili s njim, nije bilo potrebe.
Kompozitor je otkrio i da je stan, u kom je živeo u Hrvatskoj sa porodicom, zapaljen i da je ostao bez svih uspomena i da zato nema ni jednu fotografiju iz detinjstva.
Borba sa bolešću
Spletom okolnosti, njegovog oca je kasnije pozvala Vlada Zimbabvea da vodi kliniku u Africi i oni odlaze deset godina u Afriku,
- Mi smo tada mogli sebi da priuštimo jedino kuću u Rušnju, 30 kilometara od Beograda, a ja sam prešao kad sam bio u gradu, kod moje sestre Milice. Imala je mali stan, spavao sam pored neke peći. Imao sam i gitaru sa tri žice, dve godine sam sve hitove na njoj komponovao i nisam hteo da je menjam - priseća se Mili.
U Pragu sam imao toliko novca da mogu da preživim 25 dana
Kada je pomislio da nema ništa gore od toga, dijagnostikovali su mu malignu bolest. On je celu 1992. godinu proveo u borbi sa bolešću i kako kaže " bilo je pitanje da li ću preživeti iako sam ceo život bio sportista, gimnastičar. Valjda je ta promena psihološki uticala na mene".
- Inače, dok sam još bio na hemioterapijama, završavao sam i godinu fakulteta. Sa oteklim rukama i braunilama išao sam na fakultet, a kada sam ozdravio otišao sam za Prag da studiram, gde sam diplomirao biznis administraciju - odsek marketing. U Pragu sam imao toliko novca da mogu da preživim 25 dana. Snalazio sam se kako sam znao, svašta sam radio, i dobro i loše, da bih preživeo.
Mili se prisetio i kako je reagovao kad je shvatio da nema novca da obnovi vizu i da neće stići da završi diplomski rad.
- Imao sam 12 maraka u džepu i bio sam mrtav gladan. Postojale su dve opcije: da odem da jedem i sednem na voz za Beograd ili da odem u "Atrijum", najlepši hotel u Evropi i da naručim sebi konjak i da uživam. To sam i uradio, u Beograd kad sam stigao vozom, samo što se nisam onesvestio od gladi, cuclao sam jaknu ostatak puta.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUK
