Poznati glumac je, nakon što se našao na ivici provalije, počeo da veruje u boga
Ivan Bosiljčić ponosno ističe da je veoma pobožan, a jednom prilikom govorio je o situaciji koja ga je usmerila ka Bogu i podstakla da na život gleda drugim očima.
- Akademiju sam upisao 1997. godine. Tog leta, dok sam se spremao da idem u Novi Sad, Narodno pozorište u Užicu me je angažovalo da statiram u jednoj predstavi. Igrali smo je na vrhu starog grada do kojeg se, zna svako ko je tamo bio, teško stiže - prisetio se Ivan.
Predstava je uspešno izvedena, a zatim su glumci, među kojima je bilo i 15 mladih statista, krenuli nazad autobusom.
- To veče naš mali autobus je poleteo u provaliju. Na neki čudesan način, baš kao u filmovima, autobus se zadržao na ivici litice, ispod koje je tekla reka. Ipak, za razliku od filma, gde se u tim momentima čuje cika i vriska, kod nas je bio tajac. Klatili smo se kao na klackalici, dok su se pred nama smenjivale slike reka-grad-nebo, pa iznova.
Sreća u nesreći bila je da je vozač bio priseban i hrabar.
- Rekao je: Ja ću izaći poslednji. Tako je i bilo. A mi smo, jedan po jedan, išli ka vratima i skakali što dalje od autobusa. Znali smo da nam je to jedina šansa da preživimo.
Kako je Ivan naveo u razgovoru sa Bebom Dragić, to je bio poduhvat gde je svako pokazao svoj karakter i to kakav je čovek.
- Kasnije, kada sam stigao kući, saznao sam da je Velika Gospojina. Od tada taj praznik uvažavam kao drugi rođendan.
To što je sve prošlo bez žrtava bila je božja intervencija - zaključio je Ivan Bosiljčić za medije.
Kurir
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
