Glumica Mira Furlan je preminula prošle godine u 65. godini, od komplikacija prouzrokovanih virusom Zapadnog Nila. Memoari koje je ostavila za sobom, teraju na suze.
U odlomku iz knjige „Voli me više od svega na svijetu“ napisala je da je bila silovana od strane javne ličnosti, ali je ipak odlučila da ne otkrije njegov identitet.
Mira je između ostalog opisala i čitav niz neprijatnih situacija kojima je bila izložena. Iz mnogih je izašla kao pobednik, ali onda se desilo najgore. Ovo su odlomci iz teksta:
"Već sam se susrela s (mogućim) seksualnim nasiljem i pre. Kad sam imala šesnaest, hodala sam niz jednu zagrebačku ulicu usred dana. Dve velike ruke iznenada su provirile kroz vrata, zgrabile me sa zaprepašćujućom snagom na koju nikad ranije nisam naišla te me povukle u mračnu zgradu. Nevidljiva osoba čvrsto me je držala u mračnom prolazu. Dva tipa razgovarala su o tome šta će napraviti sledeće, spominjući prazan stan na spratu. Snaga stiska bila je za mene potpuno novo iskustvo. Jasno sam shvatala da beg nije moguć. Tada sam se isključila i izdigla se iznad scene, promatrajući je ravnodušno" zatim je nastavila:
"Tipovi su postajali nervozni. Nisu mogli shvatiti zašto se ne borim i ne vrištim. „Pogledaj je“, rekao je jedan. „Čudna je.““Previše je čudna“, rekao je drugi. „Pustimo je uopšte nije zabavna“. I tako su me oslobodili. Varijacija te scene dogodila se dve godine posle kad sam se s prijateljicom Katijom vraćala kući nakon noćne probe na Akademiji. Dva tipa pojavila su se nenadano i počela nas maltretirati. Katja je vrisnula i udarila jednog, psujući ih. No ja sam, zbilja čudno, prišla jednom od njih, ljubazno se nasmešila i pristojno ga zamolila da prestane", šta je tačno rekla, otkrila joj je drugarica:
"Katija se kune da je moj izbor reči bio ovakav (ja se toga ne sećam): „Molim vas, pustite nas na miru. Obećavamo da ćemo biti dobre devojke. Nikad više to nećemo napraviti.“ (Šta ponovo napraviti? Hodati ulicom?) I opet je reakcija bila čisti šok jer sam bila „čudna“. Zlostavljači su izgubili interes, a mi smo ih se rešile."
Pročitajte još: BOL koja nikada ne prolazi: Fotografija Ksenije Pajčin sa majkom koju do sada nismo videli u javnosti (FOTO)
Međutim, nakon mnogih neprijatnih iskustava, dogodilo se i najgore. Silovanje je otvoreno opisala u knjizi:
"To što sam bila „čudna“, nije mi pomoglo puno godina posle, dok sam ćaskala i pila u nečijem stanu nakon pozorišne predstave. Iznenada sam završila sama s čovekom koga sam jedva poznavala, čovekom iz drugoga grada, vrlo poznatom javnom ličnošću. Gde su svi ostali? Kamo su nestali?"
"Zgrabio me je snagom koja je bila zastrašujuća. Pričepio me je kolenom dok mi je obe ruke držao nad glavom. Osećala sam se potpuno bespomoćno. Rukom mi je pokrio usta da ne vrištim. Snošaj je bio gotov za nekoliko sekundi. Možda je upravo njegova brzina bila to što me spasilo od prestravljenosti zbog napada. Moj um nije to mogao slediti. Sve je bilo gotovo pre nego što sam uopšte mogla shvatiti šta se desilo."
"Bila sam zapanjena i bez teksta. On je nestao sledeće sekunde. Ja sam pak trčala zagrebačkim ulicama celim putem do kuće, više šokirana drskošću nego duboko pogođena nasiljem. Na čas sam pomislila otići na policiju, ali sam odlučila da neću. Znala sam da bi policajci jedan drugom značajno namigivali misleći: „Drolja. Dobila je što je zaslužila.”
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
