U slučaju glumice Anđeline Džoli, iver zaista ne pada daleko od klade
Glumica Anđelina Džoli važi za jednu od najlepših glumica na svetu. Mnogi govore da glumica liči na svog oca, čuvenog holivudskog glumca Džona Vojta, međutim, kada budete videli njenu majku Maršelin, više nikad nećete moći da zaboravite sličnost između mame i ćerke.
Majka Džolijeve je takođe bila glumica. Maršelin Bertran, rođena je 1950. i umrla 2007. Ona je većinu vremena sama odgajala Džolijevu i njenog rođenog brata. Važila je za prirodnu lepoticu i vrlo retko se šminkala, a moglo bi se reći da je poznata ćerka nasledila njen lik u potpunosti.
Ko je bila Maršelin Bertran?
Rođena na Blu Ajlendu u Ilinoisu 9. maja 1950. Odrasla je u Riverdejlu zajedno sa dvoje mlađe braće i sestara. Godine 1965. porodica je napustila Čikago i uputila se na Beverli Hils u Kaliforniji. Bertrandova je završila srednju školu na Beverli Hilsu (od druge do poslednje godine).
Pročitajte još: Kako je čuvena glumica SRPSKOG POREKLA zavela MILIJARDERA? Radila je dva posla, a onda joj se život preokrenuo (FOTO)
Bertrandova je proučavala Li Strazbergov metod glume na početku njene karijere. A 1971. igrala je Koni u epizodi „LJubav, mir, bratstvo i ubistvo” u tada dobro poznatoj seriji Ajronsajd, koja je trajala osam sezona od 1967. do 1975. Ovo je bila njena prva pristojna uloga, koja je dovela do dva bioskopska nastupa.
Takođe je glumila u filmu "Looking to get out" iz 1982. godine (koautor i glumac je bio njen bivši muž Džon Vojt). Takođe je glumila u komediji Čovek koji je voleo žene iz 1983. Od Koni do Čoveka koji je voleo žene. Ona je na kraju skrenula pažnju sa glume na produkciju. Ipak, i njena producentska karijera je bila prilično kratkotrajna.
Bertrandova je 1983. osnovao produkcijsku kompaniju i uložila velika sredstva u humanitarni rad
Godine 1983. osnovala je produkcijsku kuću sa svojim tadašnjim partnerom, Bilijem Dejem. Ona će nastaviti da služi kao izvršni producent dokumentarnog filma Trudel iz 2005. godine — hronike legendarnog indijanskog aktiviste i pesnika Džona Trudela. Film je pratio čoveka dok je putovao suočavajući se sa politikom putem izgovorene reči.
Film je osvojio specijalnu nagradu žirija na Međunarodnom filmskom festivalu u Sijetlu, a nominovan je i na filmskim festivalima Sandens i Tribeka. Bertrandova je nastavila sa humanitarnim radom nakon što je praktično napustila glumu i produkciju; osnovala je Fondaciju za sva plemena i organizovala dobrotvorni koncert za avganistanske žene na Međunarodni dan žena 2003. godine.
Umrla je 2007. nakon skoro osmogodišnje borbe sa rakom jajnika i dojke. O Maršelin se ne zna mnogo, pogotovo jer je kasnije u životu prestala da daje intervjue.
BONUS VIDEO:
