Tokom vremena, svetska filmska industrija je uspevala da osposobi različite modele i tipove vatrenog oružja da na ekranu verno prikaže akcione scene, uz pojedine iznuđene "smicalice" kada je nedostajala adekvatna oprema
Nasuprot potrebama domaće filmske industrije da se snima više ostvarenja sa tematikom iz Prvog svetskog rata, skoro je nemoguće opremiti glumce i statiste adekvatnim naoružanjem iz tog doba. Dok ne bude kasno, moralo bi da se nešto preduzme po tom pitanju.
U antologijskom crno-belom filmu "Narednik Jork" iz 1941. godine, legendarni Geri Kuper je ovekovečio slavni događaj iz jeseni poslednje godine Prvog svetskog rata. Međutim, u stvarnom životu Alvin Jork je koristio potpuno drugačije oružje od onog koje je prikazano u filmu. On je bio naoružan vojničkom puškom Model 1917 i pištoljem Kolt 1911, dok u filmskim scenama Kuper koristi repetirku Model 1903 i nemački pištolj Luger. Kako je i zašto došlo do toga?
Usled pomanjkanja origalnih dugih pušaka Manliher, za scene sa austrogarskim vojnicima koriste se razne Mauzerke
U vezi sa pušakama možemo samo da pretpostavimo da je u pitanju bio trenutak nacionalnog ponosa, jer je Model 1903 u tom trenutku bila formacijsko naoružanje američke vojske, pa je trebalo ojačati njenu popularnost na nacionalnom nivou.
Oko korišćenog pištolja je sve mnogo jasnije - tadašnji fimski oružari nisu uspevali da obezbede "ćorke" koji bi obezbedili da robustni "Kolt" .45 ACP pouzdano radi prilikom snimanja scena, pa se pribeglo korišćenju Parabeluma kojeg je bilo mnogo lakše prilagoditi.
Pročitajte još: PET destinacija koje su planule posle BONDOVIH filmova
Pažljivim promatranjem mnogobrojnih značajnih kinematografskih ostvarenja, opažaju se određene nedoslednosti jer se zbog nedostatka autentičnih modela koristilo oružje koje vremenski ne odgovara epohi.
Kod filmova o Drugom svetskom ratu koji su proizvedeni u nekadašnjem SSSR i sadašnjoj Rusiji, primetno je kako se umesto nemačkog mitraljeza MG34 po pravilu koristi prerađeni PKM kojem je nadograđena karakteristična obloga cevi sa popularnog "šarca", ali je ostalo uvođenje redenika sa desne strane.
Razlog za ovaj trik je nedostatak manevarske municije kalibra 7,9x57 mm, a raspoloživa je bila "domaća" vojna u službenom kalibru 7,62x54 mmR.
Često je bila pojava korišćenja španskih pištolja Star B u kalibru 9x19 mm umesto Kolt 1911, što se moglo primetiti u više filmova iako su vizuelno vrlo slični. Već sedamdesetih godina prošlog veka su snimljena prava remek-dela sa obiljem autentičnih sredstava koja su bila očuvana u izvornom obliku, pa je tada bilo moguće snimiti filmove kao poput antologijskog ostvarenja "Nedostižni most".
Problemi sa nabavkom
Za vreme prethodne Jugoslavije, u magacinima JNA je bilo obilje oružja iz vremena Drugog svetskog rata, a i snimali su se filmovi i serije sa tematikom baziranoj u tom razdoblju, pa nije bilo teško obezbediti adekvatnu opremljenost. Vremenom se situacija korenito izmenila...
Zaokretom fokusiranosti ka tekovinama Prvog svetskog rata, u prethodnim godinama je snimljeno mnoštvo filmova i drugih igranih sadržaja iz ranije prošlosti, ali ne postoji originalno oružje i "filmadžije" se s mukom dovijaju kako da prizori izgledaju koliko je moguće realno. Međutim, čak i u (za naše prilike) visokobudžetnim ostvarenjima se dešavaju propusti poput oficira Kraljevine Srbije koji predvodi juriš 1915. godine držeći u šaci pištolj "Walther" P38 ili korišćenje savremenog revolvera "Smith&Wesson" Model 686 Target u radnji lociranoj 1928. godine.
Dozvole za “akustično oružje”
Važeći Zakon o oružju i municiji pod kategorijom "konvertibilno oružje" podrazumeva i sve replike koje samo izgledom podsećaju na neko od postojećih tipova vatrenog oružja, premda ne mogu da ispaljuju letalnu municiju. Da podsetimo, praktično svuda u svetu se upravo takve naprave koriste za snimanje fimskih ostvarenja. Kod nas se to svrstava u kategoriju B i naziva startnim, a i u Predlogu izmena ovog zakona se uvodi podgrupa "akustično oružje". Praktično, za posedovanje takvih replika važi ista procedura kao prilikom kupovine "pravog" vatrenog oružja, a i onda se postavlja osnovano pitanje ko i kako može da ga nabavlja i poseduje u potrebnoj količini?
Nedostatak adekvatnih modela
Osim opisanog, bilo kakva prepravka postojećeg vatrenog oružja koje odgovara određenoj epohi je omogućena jedino u ovlašćenom servisu, uz prijavu nadležnim organima. Sve to je dodatno usložilo delatnost ovdašnjih filmskih oružara, koji inače rade po principu "štapa i kanapa", pa se postavlja osnovano pitanje da li bi spas bilo osnivanje nekakvog nacionalnog fundusa vatrenog oružja za takve potrebe.
Srazmerno malim ulaganjima bi mogla da se nabavi neophodna količina odgovarajućih modela, poput švedskih dugocevnih "mauzerki" koje su vrlo slične proslavljenoj M99 Kraljevine Srbije, a ista situacija bi bila i sa ostalim tipovima naoružanja koje su koristili protivnici naših predaka. Da sve bude nepovoljnije, ogromna količina nekadašnjeg starog oružja iz nasleđa JNA je rasprodata širom sveta, pa je pitanje trenutka da li i sa čime će moći da se naprave filmovi i serije iz Drugog svetskog rata.
U sadašnje vreme se umesto izvornih oklopnih vozila, avijacije i artiljerije u dejstvu koristi kompjuterska animacija, ali u krupnim kadrovima se dužna pažnja poklanja streljačkom naoružanju koje koriste filmski junaci.
Pročitajte još: "Aston Martin DB5" omiljeni Bondov auto, a na aukciji je prodat za neverovatnu sumu (Foto/Video)
Sasvim druga pojava su greške poput pojave traktora u kadru filma "Kosovski boj" ili klima-uređaja u sceni okupiranog Beograda, što se može pripisati propustima u post produkciji. Kada se ulazi u snimanje filma s ratnom tematikom bez adekvatnog oružja, praktično je kada bi revolveraš prilikom prizora uličnog dvoboja umesto “Mirotvorca” SAA iz futrole izvadio mobilni telefon.
