Golub grivaš
Golub grivaš (Columba palumbus) član familije Columbidae, najkrupnija je Evropska vrsta golubova. Naseljava šume, a u gradovima se može sresti u većim parkovima.
U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupačnim šumskim predelima.
Živi širom Evrope, u hladnijim severnijim i istočnijim delovima Evropskog i zapadnog Azijskog staništa je migrant, ali u južnoj i zapadnoj Evropi je dosta rasprostranjen i čest je stanovnik.
Prepoznaje se po dužini koja iznosi 38–43 cm, težak je 400—600 grama. Plavo-sive je boje, sa ružičastom nijansom na grudima i belom na njegovom vratu nalik ogrlici (grivni) i krilima koje se ističu u letu.
Kljun mu je jarko narandžast, a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon 6 meseci života, svetliji su od odraslih ptica. Oglašavaju se tonom nalik na "ghu-u-hu-huhu".
Let je brz, ravnomernih zamaha, sa povremenim oštrim naglim zamahom krila, karakterističnim za golubove uopšteno. Poleće us glasan klepet krila.
Društven je, često formira velika jata van sezone parenja.
Gnezdi se uglavnom dva puta godišnje, preferira drveće blizu puta i reka, gnezdo pravi isključivo na stablima, gde ženka sama leži, a mužjak je zamenjuje samo u izuzetnim slučajevima.
Inkubacija traje 18 dana. Ptići ostaju u gnezdu dvadesetak dana, a nakon izletanja roditelji ih hrane još 2—3 dana. Desetak dana kasnije se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima od drugih parova, udružuju u jata.
Ishrana se sastoji uglavnom od povrća, uzetog iz polja, bašta i proplanaka. Veoma oprezna ptica u poljskim područjima, ali je često veoma pitoma tamo gde ga ne proganjaju.
Foto Tanjug, Jaroslav Pap
U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupačnim šumskim predelima.
Živi širom Evrope, u hladnijim severnijim i istočnijim delovima Evropskog i zapadnog Azijskog staništa je migrant, ali u južnoj i zapadnoj Evropi je dosta rasprostranjen i čest je stanovnik.
Prepoznaje se po dužini koja iznosi 38–43 cm, težak je 400—600 grama. Plavo-sive je boje, sa ružičastom nijansom na grudima i belom na njegovom vratu nalik ogrlici (grivni) i krilima koje se ističu u letu.
Kljun mu je jarko narandžast, a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon 6 meseci života, svetliji su od odraslih ptica. Oglašavaju se tonom nalik na "ghu-u-hu-huhu".
Let je brz, ravnomernih zamaha, sa povremenim oštrim naglim zamahom krila, karakterističnim za golubove uopšteno. Poleće us glasan klepet krila.
Društven je, često formira velika jata van sezone parenja.
Gnezdi se uglavnom dva puta godišnje, preferira drveće blizu puta i reka, gnezdo pravi isključivo na stablima, gde ženka sama leži, a mužjak je zamenjuje samo u izuzetnim slučajevima.
Inkubacija traje 18 dana. Ptići ostaju u gnezdu dvadesetak dana, a nakon izletanja roditelji ih hrane još 2—3 dana. Desetak dana kasnije se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima od drugih parova, udružuju u jata.
Ishrana se sastoji uglavnom od povrća, uzetog iz polja, bašta i proplanaka. Veoma oprezna ptica u poljskim područjima, ali je često veoma pitoma tamo gde ga ne proganjaju.
Foto Tanjug, Jaroslav Pap