DANAS SU BLAGOVESTI: CRVENO JE SLOVO, a ovo su običaji na jedan od najradosnijih praznika

Blagovesti se uvek slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. 

Na praznik Blagovesti, koji se smatra jednim od najvećih hrišćanskih praznika, slavi se sećanje na "blagu vest", kada je arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristu.

"Silaskom Svetog Duha na prečistu devu" počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.

Običaji na Blagovesti

Nekada se na Blagovesti ustajalo rano, negde čak i u ponoć, a negde pred zoru. Verovalo se da na ovaj dan treba da se čuje pesma devojaka, a u nekim mestima devojke su skupljale drva i ložile veliku vatru.

Blagovesti posebno slave žene jer je ovo praznik Bogorodice. Na ovaj dan žene se mole za potomstvo, decu i porodicu.

Novi početak je simbol ovog praznika, pa je je običaj u narodu da se čisti kuća i izbaci sve što vam je nepotrebno i zbog čega se ne osećate dobro.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!"

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti. Ako je nebo vedro - biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.

Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima, zadužen za radosne vesti.