ODBIJAO LEČENJE ZBOG SEKTE KOJOJ JE VEROVAO, MISLIO JE DA RAK NIJE BOLEST: Evo šta propagira SEKTA kojoj je pripadao on ali i mnoge druge slavne ličnosti

Godinama se Val Kilmer borio sa kancerom. Kada mu je 2014. dijagnostikovan rak grla, odbijao je medicinske tretmane, ubeđujući sebe i druge da će mu molitva i duhovno isceljenje biti dovoljni. Nije pristajao na klasično lečenje, jer su mu tako nalagala verska uverenja. Slavni glumac bio je sledbenik Crkve hrišćanske nauke, koju je 1879. osnovala Meri Bejker Edi.

Svoju bolest Val Kilmer je nazivao "sugestijom raka grla". Nije je doživljavao kao fizičku stvarnost, već "zabludu uma", često negirajući da uopšte ima kancer. Međutim, deca nisu delila verska uverenja popularnog glumca i bila su duboko zabrinuta za njegovo zdravlje. Upravo se zahvaljujući njihovoj upornosti okrenuo konvencionalnim metodama lečenja.

Pristao je na operaciju, hemoterapiju i zračenje. Iako je prihvatio medicinske tretmane, i dalje je bio ubeđen da je vera igrala ključnu ulogu u izlečenju. Govorio je da su nuspojave lečenja i procedure poput traheotomije bile teže od same bolesti. Fizički boljitak pripisivao je moći molitve, umesto medicini. Preminuo je u 65. godini od upale pluća, koja je vrlo verovatno povezana za dugogodišnjim zdravstvenim problemima.

Šta je, zapravo, Crkva hrišćanske nauke (Christian Science)? Stručnjaci za ovu oblast kažu da je u pitanju sekta, a ne hrišćanska denominacija, i da taj pojam nikako ne treba povezivati sa naukom o hrišćanstvu. Na sajtu GetQuestions.org može se pročitati podrobno objašnjenje.

Sekta, a ne hrišćanska denominacija

"Hrišćansku nauku osnovala je Meri Bejker Edi (1821-1910), koja je uvela nove ideje o duhovnosti i zdravlju. Inspirisana sopstvenim iskustvom isceljenja, mnogo vremena provela u proučavanju Biblije, molitvi i istraživanju raznih metoda lečenja. Krajnji rezultat bio je sistem isceljenja koji je nazvala 'hrišćanska nauka', 1879. godine. NJena knjiga 'Nauka i zdravlje sa ključem za Sveto pismo' utrla je novi put spoznavanju veze između uma, tela i duha.

Meri Bejker se na tome nije zaustavila, već je osnovala i crkvu, koledž, izdavačko preduzeće, pokrenula nekoliko časopisa. Umesto da uči da Isus Hrist isceljuje od duhovne bolesti, hrišćanska nauka uzima Hristovu službu kao svoju paradigmu za isceljenje, verujući da ona pokazuje samu srž isceljenja u odnosu na spasenje. Sledbenici hrišćanske nauke se mole da bi bolje pojmili Božju stvarnost i njegovu ljubav, i da bi pomogli drugima da iskuse harmonizujuće, isceljujuće efekte svog spoznanja.

Za većinu sledbenika hrišćanske nauke duhovno izlečenje je prvi izbor, zbog čega se okreću sili molitve umesto medicinskom lečenju. Vlasti se ponekad protive takvom verovanju, naročito u slučajevima kada se lečenje uskraćuje deci. Pa ipak, ne postoji crkveno pravilo koje određuje svojim članovima kako će se lečiti."

Negiranje medicine i klasičnih metoda lečenja

Strogost na kojoj je osnivačica crkve insistirala zahtevala je radikalno oslanjanje na sopstvenu metodologiju i isključivanje svega ostalog. Međutim, kada je, prvih decenija prošlog veka, deo američke javnosti primetio da su žrtve takvog učenja najčešće deca koja su umirala od neprijavljenih slučajeva boginja i upala slepog creva, novine su počele da obraćaju više pažnje na ovu priču.

Reagovalo je i državno tužilaštvo, pa su se mnogi "praktičari" hrišćanske nauke koji su bez dozvole širili "svoju vrstu medicine" našli iza rešetaka. Budući da nisu dozvoljavali ništa osim molitve, njihove aktivnosti bile su zaštićene Ustavom. Štaviše, s vremenom su izdejstvovali da im osiguravajuća društva plaćaju ovakve "medicinske usluge". Budući da je koštalo vrlo malo, kompanije su se cinično odazvale.

Kao rezultat toga, sedamdesetih godina prošlog veka mnogi pripadnici sekte postali su lobisti i ugledni funkcioneri u administraciji Ričarda Niksona, pa je crkva bila na putu da dobije neviđeno veliki broj zakonskih prava i privilegija širom SAD-a. Tako su uspeli da spreče vakcinaciju dece u 47 država, čak i rutinske preglede i postupke koji se obično sprovode nad novorođenčadi u bolnicama.

Nevakcinisana deca umirala od zaraznih bolesti

A onda su krenule epidemije difterije i boginja u školama i verskim zajednicama. Zbog izostanka vakcinacije 1972. godine u Konektikatu više dece je ostalo paralizovano, a od epidemije boginja 1985. na koledžu u Ilinoisu umrlo je troje. Iako su pripadnici ove crkve u nekim saveznim državama bili oslobođeni optužbi za zanemarivanje dece i ugrožavanje njihovog zdravlja, ipak su morali da prijavljuju zarazne bolesti i slučajeve zlostavljanja.

Prva crkva ovog pokreta podignuta je u Bostonu 1894. godine, a tako se i zove – The First Church of Christ, Scientist. Sveštenih lica nema, ulogu pastora i propovednika preuzeli su Biblija i knjiga "Nauka i zdravlje" (koja je, uzgred budi rečeno, do sada prodata u preko devet miliona primeraka). Biblijske lekcije se proučavaju svakog dana, a nedeljom ih pred svima čitaju izabrani članovi lokalne zajednice. Crkve imaju i nedeljne sastanke na kojima članovi dele svoja iskustva isceljenja i oporavka.

Kako se dalje navodi na sajtu GetQuestions.org, od svih postojećih "hrišćanskih" kultova hrišćanska nauka nosi najneprikladnije ime. "Ona niti je hrišćanska, niti je zasnovana na nauci. Štaviše, poriče sve temeljne istine koje jedan sistem verovanja čine hrišćanskim. Takođe, suprotstavlja se nauci zato što insistira na mističkoj duhovnosti "nju ejdža" koja je put ka fizičkom i duhovnom isceljenju. Zato treba da bude prepoznata kao nehrišćanski kult."

Bolno iskustvo Elen Didženeris

Među pripadnicima ove crkve – mada je prikladnije da je zovemo sektom – bile su i mnoge poznate ličnosti iz različitih sfera javnog života. Neki su odgajani u tom duhu, pa kasnije odbacili svoja verska uverenja. Među njima su i filmske dive Merilin Monro, Odri Hepbern, Elizabet Tejlor, Džoan Kraford, Džindžer Rodžers, Džin Harlou, Doris Dej, potom Robin Vilijams, Robert Duval, reditelj Henri Fonda, Džejms Hetfild iz "Metalike"...

I Elen Didženeris vaspitavana je pod okriljem stroge hrišćanske nauke. Jednom prilikom progovorila je o traumatičnim iskustvima iz detinjstva.

"To je religija koja ne prihvata medicinu i doktore. U detinjstvu nisam primila nijednu vakcinu, niti sam ikad išla kod lekara. Mantra u koju su verovali moji roditelji glasila je otprilike ovako: mi smo duhovna bića u materijalnom svetu i bol ne postoji, osim ako ga ne stvorimo u našem umu. Kada sam bila dete, nisam imala pojma ni da postoji medicina", evocirala je uspomene proslavljena voditeljka.

"Kada se jednom na televiziji pojavila reklama za aspirin, moja baka je ustala sa sofe, utišala televizor, stala ispred i počela da peva himnu tako glasno, da nismo čuli ništa drugo osim nje. Roditelji nisu dozvolili da se vakcinišem, ali, kada sam pala u nesvest posle preloma noge, toliko strašnog da je kost štrčala iz otvorene rane, morali su da me odvedu u bolnicu."

Jedna od prvih holivudskih platinastih plavuša, Džin Harlou, preminula je u 26. godini zbog problema sa bubrezima. NJena majka, poznata kao Mama Džin, sledbenica Crkve hrišćanske nauke, najmanje dva puta je odbila da se glumici ukaže medicinska pomoć u trenucima kada joj je bila više nego neophodna. Pristala je na lečenje tek kada su se u priču umešali čelnici filmski studija. Nažalost, za lepu Džin bilo je – prekasno.

(Žena Blic)