Obeležavaju se BOŽIĆNE POKLADE: Svi koji poste treba da ispoštuju važan običaj

Božićne poklade su narodni praznik čiji su koreni paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca. Kao i krsna slava, slavljenje zaštitnika ognjišta, prihvaćene su u hrišćanskoj tradiciji.

Tako se danas poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja nekog posta u toku godine. Božićne poklade su uvek uoči početka Božićnog posta. 

Narodni običaji na Božićne poklade

Poklade su dan za praštanje i veselje, pa je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“. Takođe ih karakterišu maskirane povorke, najčešće mladića, koji prolaze ulicama, pevaju, zvone i prave buku kako bi odagnali zle sile. Maskirane povorke, u narodu čuvene kao mačkare, koje seljani daruju mesom, slaninom, kolačima…

Pale se velike obredne vatre “olalije” koje se ritualno preskaču ili se oko njih igra kolo, u inat zlu.

LJudi u nekim krajevima Srbije veruju da se na ovaj praznik veštice i ostali demoni posebno raspomame i okupljaju o pokladnoj večeri oko kuće. Zato posle večere zavezuju verige u kući, kore od pojedinih jaja bacaju u vatru, tabane trljaju belim lukom, a deci pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Dok to rade izgovaraju sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.”

Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića.