ŠTA SE DEŠAVA AKO JEDETE BRZU HRANU SVAKI DAN: U važem organizmu se sve menja, rezulteti su neočekivani

Nataša Tutnjević

08. 11. 2024. 000000 08:00

Photo:Shutterstock

Donosimo priče troje ljudi koji su se usudili da eksperimentišu - svaki dan jedu brzu hranu. Pročitajte kako se sve završilo.

1. eksperiment - Fibi Džekson-Edvards
Ko je ovo?

Novinarka, 27 godina (u vreme eksperimenta imala je 24 godine)
Koliko je trajao eksperiment?

7 dana samo na brzoj hrani


Fibi Džekson-Edvards, rođena u Londonu, jela je brzu hranu čitavu nedelju po uputstvima iz "Dejli Mejla". Pre nego što je eksperiment počeo, prošla je niz medicinskih testova. Testovi su pokazali da je procenat masti u njenom telu oko 23 odsto (što je normalno za njene godine), dok unutrašnji organi i sistemi rade bez odstupanja.

"Prvog dana eksperiment me je silno obradovao. Ujutru sam doručkovala veliki sendvič sa slaninom, uzela BigMac obrok u Mekdonaldsu za ručak i otišla u KFC uveče. Moje kolege su bile ljubomorne, pa su govorile: 'O, ti jedeš ono o čemu svi samo sanjamo'", priseća se Fibi i dodaje da je radovanje brzo prošlo.

Za sedam dana, Džekson-Edvards je posetila svaki lanac brze hrane u Londonu. Jela je ćevape na uličnim tezgama, hamburgere i pomfrit u lancima restorana, a uveče je naručivala picu za večeru.

"Četvrtog dana ukus brze hrane mi se činio odvratnim. Počela sam da se teško budim, što mi se nikada ranije nije desilo, a danju sam jedva vukla noge. Koža na mom licu postala je masna i sjajna. Svi moji prijatelji su komentarisali moj nezdrav izgled", kaže Fibi.

Pored toga, prema rečima novinarke, jedenje brze hrane činilo ju je antisocijalnom. Njeni prijatelji su se pridržavali zdrave ishrane, pa je tokom eksperimenta počela manje da komunicira sa svojim krugom prijatelja - bila je primorana da jede picu sama ispred televizora.

Rezultat eksperimenta: za samo sedam dana dnevne konzumacije brze hrane, procenat telesne masti Fibi Džekson-Edvards porastao je sa 23 na 25 odsto. Istovremeno, zbog masnoće, obim kukova joj se skoro udvostručio. Bilo je problema sa spavanjem, letargije tokom dana i problema sa kožom. Fibi Džekson je trebalo oko mesec i po dana da se vrati u prethodno stanje nakon sedam dana brze hrane.

2. eksperiment - Georgij Malets
Ko je ovo?

Bloger, 27 godina (u vreme eksperimenta imao je 24 godine)
Koliko je trajao eksperiment?

14 dana samo na brzoj hrani


Moskovski bloger Georgij Malets pristao je da učestvuje u eksperimentu koji je sprovela jedna od prestoničkih klinika. Morao je da jede samo brzu hranu, čips i slatkiše 14 dana. Zajedno sa njim, još dve osobe su završile studiju: jedna je pila 4 litre piva dnevno dve nedelje, druga je isto toliko vremena spavala manje od tri sata dnevno.

Na kraju dve nedelje, sam Georgij je priznao da nije primetio nikakve promene u svom izgledu. Međutim, medicinski testovi su pokazali suprotno. Tokom 14 dana, nivo glukoze u krvi mu se povećao (sa 5,3 mmol/l na 6,0 mmol/l). Lekari su došli do zaključka da nastavak ishrane u ovom stilu znači neizbežan razvoj dijabetesa. Pored toga, smanjen je nivo dobrog holesterola, koji uklanja višak lošeg holesterola iz krvi. Ovaj pad povećava rizik od srčanih bolesti, srčanog udara i moždanog udara. Lekari su takođe primetili povećanje krvnog pritiska.

3. eksperiment - Morgan Spurlok
Ko je ovo?

Režiser dokumentarca, 47 godina (u vreme eksperimenta imao je 33 godine)
Koliko je trajao eksperiment?

30 dana samo na brzoj hrani


Godine 2004. američki reditelj Morgan Spurlok odlučio je da na sopstvenom primeru pokaže koliko je brza hrana štetna. Jeo je brzu hranu 30 dana zaredom i snimao sebe. Kao rezultat eksperimenta, dobijen je dokumentarac Super Size Me. Film je 2005. godine dobio Oskara za najbolji dokumentarni film godine.

Pre nego što je eksperiment počeo, Spurlok je bio zdrav čovek. Posle samo 30 dana, sve se promenilo. Njegova težina se povećala za 11 kg zbog masnoće, pojavio se bol u predelu jetre, san i raspoloženje su se pogoršali (Spurlok se žalio da mu raspoloženje "više puta dnevno skače sa lošeg na dobro"). Reditelj je počeo da pati od depresije, osećao se letargično, preplavljeno i priznao je da ima problema sa potencijom. Lekari koji su pratili njegovo zdravlje, preporučili su mu da prekine eksperiment, plašeći se nepovratnih posledica. Spurloku je trebalo više od godinu dana da se vrati u normalno stanje.

Mondo 

Bonus video: 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU