SEDAM GODINA OD SMRTI DONE ARES: NJena majka se ne miri sa gubitkom - "Ovo su dani kad sve u meni vrišti"

Pre sedam godina, 2. oktobra u popodnevnim satima regionom je odjeknula vest da je posle duge i teške bitke preminula Azra Kolaković, poznatija kao Dona Ares.

Osim po svojoj muzici i drugim talentima, bila je poznata i kao simbol u borbi protiv opake bolesti. Ništa nije skrivala od ljudi koji su je voleli, a bilo ih je na stotine hiljada. Prestala je da se oglašava tek nekoliko dana pred smrt, kad je već bila u komi. Od tada o Doni su pričali njeni prijatelji, kolege i drugi ljudi koji je vole, osim njene porodice koja u dubokom bolu žali za njom. Ipak, pevačicina majka Ajka Kolaković pristala je da podeli svoje emocije i evocira uspomenu na Donu.

Kako se osećate, možete li da potvrdite reči da vreme ne može da izleči bol?

- Ovo su dani kad se vraćaju sećanja i kad postaješ uvek svestan nekih stvari, kad si "normalan", a sve u tebi vrišti. Dani tišine u duši, kad si svoj a nisi svoj. Mislim da svi roditelji koji su ovo doživeli žive kao dvostruke ličnosti, u delu sebe čuvaš tu bol, a drugi deo normalno funkcioniše zbog naših najmilijih. A i Dona mi je ostavila u amanet da moram da budem jaka kao što je ona bila u svojoj borbi. Ona je oko godinu i po dana svoje bolesti provela u Danskoj i posle trećeg recidiva i lečenja vratila se sama kući. Zajedno smo provele njenih šest poslednjih meseci, dan i noć, i neke stvari su isplivale koje se nisu smele desiti. Rekla mi je "mama, napisaću novu knjigu, a knjiga "Soba za nikoga" je laž po pitanju nekih ličnosti" - rekla je ona za "Kurir".

Uspevate li da ispunite Doninu poslednju želju da ostanete jaki i da ne plačete pred drugima?

- Uspevam, pred drugima sam jaka žena, a svoju tugu čuvam za sebe i imam dane za plakanje, iako deo mene uvek plače i tako će biti dok živim.

(Kurir)

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU