DECU OSTAVLJALA MUŽEVIMA: Zanimljivi detalji iz života Ingrid Bergman nikoga ne ostavljaju ravnodušnim

Glumica je imala buran život koji je na nju ostavio trag.

Do svoje 13. godine izgubila je oba roditelja, te je bila primorana da se tokom života sama bori i snalazi.

Okrutnu sudbinu deteta bez roditelja pokušala je da joj ublaži majčina sestra Hulda, kod koje je živela do punoletstva. Posle srednje škole Ingrid je i dalje opsesivno želela da postane glumica, a tetka ju je svesrdno podržala u pripremama za audiciju koju je 1932. raspisalo stokholmsko Kraljevsko dramsko pozorište.

Ingrid je jednom prilikom otkrila da je od svoje 18 godine postala potpuno samostalna i nezavisna.

- Uvek sam umela da brinem o sebi. Radila sam, zarađivala novac i bila nezavisna od svoje 18 - prisećala se Ingrid situacije na početku karijere.

Između 1939. i 1942. godine snimila je četiri filma i na najbolji način preporučila se za dobijanje uloge u Casablanci koja joj je, volela to ona ili ne, obeležila karijeru. Sviraj to ponovo, Sem, za stara vremena... replika je koju su upamtili milioni gledalaca.

Publika je poludela! Žene za Bogartom, dok je Bergmanova opila mušku populaciju, ali i kritiku i reditelje koji su blagonaklono gledali na njen rad.

- Na sceni sa lakoćom mogu da uradim sve, dok se u stvarnom životu osećam suviše nespretno. Morate da trenirate svoju intuiciju. Treba verovati tihom glasu u sebi koji vam govori šta da kažete, šta da odlučite - objašnjavala je Ingrid.

Buran ljubavni život

Čini se da Ingrid u ljubavi i nije bila baš tako dobra kao na sceni. Iza sebe je imala 3 braka i mnoštvo ljubavnih afera.

Česta razdvojenost uticala je na njen odnos sa prvim suprugom, a kako im se odnos sve više hladio, Ingrid Bergman je imala nekoliko vrlo diskretnih veza s kolegama sa seta, u Holivudu je bila javna tajna da je bliska s Kerijem Grantom, s kojim je snimila nekoliko filmova. Nešto manje diskretna bila je u Parizu, gde je imala aferu sa slavnim fotografom Robertom Kapom, ali se i nakon nje, kao i uvek do tada, na kraju vraćala mužu.

No sve se promenilo kad je upoznala italijanskog reditelja Roberta Roselinija. Gledala je nekoliko njegovih filmova koji su je toliko impresionirali da mu je napisala pismo.

"Nisam ga poznavala, ali sam želela da radim s njim. Napisala sam da bih rado glumila u njegovim filmovima jer cenim njegov rad te da mi honorar uopšte nije bitan. Priznala sam i da na italijanskom znam da kažem samo "volim te", objasnila je posle.

Iako nije očekivala da će joj se Roselini javiti, on joj je odmah odgovorio. U to doba pripremao je film "Stromboli" i predložio joj da se nađu u Parizu, gde je tada boravio, te joj odmah ponudio glavnu ulogu. Prihvatila je i već na snimanju se zaljubila u njega. I Roselini se zaljubio u nju, ali za oboje je situacija bila zamršena.

Kao i švedska glumica, i italijanski reditelj bio je u braku, s rimskom aristokratkinjom Marčelom De Markis. Osim toga, imao je i nekoliko ljubavnica, među kojima je najpoznatija bila glumica Ana Manjani, što je njegova supruga prećutno tolerisala.

Uprkos svemu, Ingrid je 1950. zatražila razvod braka kako bi mogla da se uda za Roselinija, što je odmah pokrenulo talas napisa o njenoj "raskalašnosti", koji je kulminirao kad se saznalo da je u drugom stanju. Ona je u početku to demantovala, ali kako trudnoću nije mogla dugo da krije, hajka na "nemoralnu Ingrid", kako su je nazivali u američkim novinama, poprimila je monstruozne razmere.

Peter Lindstrem je sve to primio s velikom nevericom, a dvanaestogodišnja Pija dugo nije mogla majci da oprosti što je ostavila njenog oca.

Ingrid Bergman rodila je sina Robertina 2. februara 1950, razvela se od Petera Lindstrema diskretno, preko advokata, i jednako diskretno se u Meksiku 25. maja 1950. udala za Roselinija. Brak, naravno, u katoličkoj Italiji nije priznat, a Amerika je svoju dojučerašnju mezimicu dočekala na nož: štampa je mesecima, iz dana u dan, objavljivala tekstove o njenoj "grešnoj vezi" i "problematičnom moralu" nazivajući je "promiskuitetnom osobom", a u nekim saveznim državama čak je bilo zabranjeno prikazivanje njenih filmova.

Ni tu nije bio kraj, u američkom Kongresu iznesena je inicijativa da je prognaju iz SAD zbog nemorala. Novine su u manje od dve godine objavile oko 38.000 članaka o Ingrid Bergman i njenoj "sramotnoj vezi".

Roselini je kroz sve prošao gotovo neokrznut, njihovu grešnu vezu javnost je doživljavala uglavnom kao njen teret i ljagu, a zasluge za osvajanje prelepe glumice samo su podizale cenu temperamentnom Italijanu, "nestašnom latinskom ljubavniku".

Poučen iskustvom svog prethodnika, Roselini je bio veoma ljubomoran, strahujući da će i on biti ostavljen i zamenjen drugim kolegom. Zaslepljen strahom da će ga ostaviti, pokušao je da joj zabrani da snima filmove s drugim rediteljima, a povrh svega počeo je da se pribojava da je njegova karijera na zalasku i da bi slavno ime Roselini moglo ubrzo pasti u zaborav, što je za njega bila nepodnošljiva pomisao.

Roselini je podivljao kad mu je rekla da namerava da radi film s drugim rediteljem, pretio joj je da će se ubiti, oduzeti joj decu, napraviti skandal… Međutim, ona ga nije poslušala i ništa e nije ni desilo.

Muž je ponizio

Roselini je 1957. otišao u Indiju, gde je nameravao da snimi dokumentarac, a vratio se – s novom ženom, dvadesetsedmogodišnjom Indijkom Sonali Das Guptom, upola mlađom od njega.

Ingrid Bergman je za tu vezu saznala iz novina, ali suprug je nije dugo držao u neizvesnosti. Kad se vratila sa snimanja u Francuskoj, u njenoj vili u okolini Rima Sonali je već preuzela ulogu gazdarice i na ulaznim vratima joj saopštila da očekuje Robertovo dete.

Skrhana muževim neverstvom i opterećena osećajem krivice što je zbog njega zapostavila svoju prvu kćerkicu, Piju, glumica je tri meseca nakon toga okončala razvod od Roselinija i odlukom suda dobila sve troje dece.

Samo godinu dana kasnije, udala se za Larsa Šmita, pripadnika bogate švedske brodovlasničke porodice, koji je u Londonu bio uspešan pozorišni producent, temperamentna italijanska krv je proključala i Roselini se upustio u žalbeni postupak kojim je tražio da sud dodeli decu njemu, a ne "nepouzdanoj majci".

Vlastitu pouzdanost je, očito, merio nekim drugim kriterijumima, ali Ingrid Bergman nije želela da se svađa s njim na sudu pa je pristala na sve njegove zahteve, pod uslovom da joj sud odobri da viđa decu kad god to poželi.

Smrt je tiho pokucala na njena vrata

Milioni obožavalaca pamte Ingrid Bergman po kultnom filmu "Kazablanka", ali većina kritičara smatra da je najveći profesionalni domet ostvarila 1978. u filmu švedskog reditelja Ingmara Bergmana "Jesenja sonata", u kojem je glumila majku, a švedska glumica Liv Ulman njenu kćerku. Radnja filma uveliko podseća na stvarne odnose između glumice i njene najstarije kćerke Pije.

Uznapredovala bolest nije joj ostavila mnogo vremena pa je Ingrid Bergman snimila još samo jedan, televizijski, film, "Žena zvana Golda" (1982). Za taj sjajan portret izraelske premijerke Golde Meir posmrtno je dobila nagradu Emi, koju je u njeno ime primila Pija. Dve nedelje nakon završetka snimanja, neposredno posle intimne proslave svog 67. rođendana u krugu najbližih prijatelja u londonskom stanu, u kojem je nakon razvoda od trećeg supruga živela sama, Ingrid Bergman je otišla na počinak i tiho preminula u snu.

(Kurir)

BONUS VIDEO