Danas slavimo VELIKU GOSPOJINU: Jedan običaj se posebno odnosi na ŽENE

Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja".

Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.

Uspeniju presvete Bogorodice prethodi dvonedeljni post. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Običaji na današnji dan

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Nije dobro ništa raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Međudnevnica

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU