Ovaj čovek NIJE hteo da se ODREKNE VERE: Danas slavimo SVETOG IPOLITA, a ova MOLITVA donosi MIR

Beše Ipolit vojenačalnik i nadzornik tamnica u Rimu; rođen i vaspitan kao neznabožac. Kada sv. Lavrentije arhiđakon bi bačen u tamnicu, Ipolitu beše naređeno od cara, da naročito bdi nad ovim sužnjem. Ipolit svojim očima vide, kako Lavrentije povrati vid slepome Lukiliju, i kako isceli mnoge druge bolesnike, pa poverova u Hrista.

Kada ga Lavrentije krsti, Ipolit imaše viđenje nebesno, i reče:"videh nevine duše u velikoj radosti" (t.j. na nebesima). Tada uze on Lavrentija u svoj dom, te mu on krsti svu čeljad, kojih beše, sa starom dadiljom Konkordijom, 19 na broju. Kada Lavrentije bi ubijen za Hrista, Ipolit noću uze telo mučenikovo, zavi u plaštanicu i česno sahrani.

No to nekako dođe do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj Ipolit bi uhvaćeni izveden pred cara, pa pošto se ne hte odreći vere istinite, bi bijen kamenjem po ustima. Po tom car naredi da ga razdenu naga i šibaju. Nag pred carem reče Ipolit caru: "nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!" Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: "hrišćanin sam!"

Čuvši car da su i Ipolitovi domaći svi hrišćani naredi da se svi dovedu. Stara Konkordija reče: "mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama nečestivim živeti." Ona prva bi ubijena, a za njom i ostalih 18, sve na oči Ipolitove. Najzad Ipolita vezaše za divljeg konja i vukoše tamo i ovamo dokle mučenik dušu svoju ne predade Bogu.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Ipolit, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: NJegovim molitvama spasi duše naše.