VRSTE ZAVISTI: Kako da znate da ste ljubomorni i da li je to normalna emocija

Sigmund Frojd se kao psihoanalitičar interesovao i za pojam zavisti ili ljubomore, pa je sugerisao kako se to osećanje sastoji od četiri osnovne komponente: tuge zbog gubitka, narcisoidne rane, osećaja neprijateljstva prema uspešnijem suparniku i samokritičnosti.

Gubitak ili strah od gubitka jedan je od češćih uzroka ljubomore ukorenjen duboko u nesigurnosti i strahu. Ako osoba oseća gubitak potrebne pažnje, ljubavi ili priznavanja koje joj je ranije dato, tada često razvija zavidna osećanja prema onome ko ih, u tom trenutku, umesto nje dobija. Tada dolazi do razvijanja nesigurnosti, pada samopouzdanja i sumnje u vlastite kvalitete, ali i potrebe za dokazivanjem, često usmerene na one osobine drugog pojedinca a ne na vlastite.

LJudi s narcisoidnim sklonostima često imaju krhki osećaj vlastite vrednosti i mogu biti izrazito osetljivi na uspeh ili pažnju koju dobijaju drugi. Suočeni sa situacijom u kojoj neko drugi postiže uspeh ili dobija priznanje, u njima se budi ljubomora jer takav čin doživljavaju kao pretnju svom vlastitom samopouzdanju i vrednosti.

Narcisoidne rane ili povrede ega, mogu dodatno pogoršati situaciju.

Kako bi promenili situaciju, narcisi često pokušavaju da umanje postignuća i vrednosti onih kojima zavide. Omalovažavanjem drugih pokušavaju da se osećaju superiornije i da vrate osećaj vlastite vrednosti. Kako bi privukli pažnju, lansiraju vesti o vlastitom uspehu, tražeći pohvalu, a neretko posežu i za pasivno-agresivnim taktikama, poput suptilnih uvreda, sarkazma ili namernog zanemarivanja osobe na koju su ljubomorni. Neretko će pokušati da sabotiraju uspehe ili odnose širenjem glasina, manipulisanjem informacijama i stvaranjem konflikata.

Svako se u jednom trenutku susreće s neuspehom. To je neminovno i ključno za lični razvoj jer kroz svako se iskustvo razvijaju nova uviđanja i veštine. Ali neki ljudi se već u detinjstvu susreću s poređenjem s drugima, što najčešće čine roditelji misleći kako će dete pdstaći na postizanje boljih rezultata, zaboravljajući pritom kako treba da se razvijaju individualne veštine umesto stvaranja rivalstva ili osećaja nedoslednosti. Takmičenje može biti motivirajuće, ali ako postane previše intenzivno, može uzrokovati negativne emocije i destruktivno ponašanje.

Preterana samokritičnost može se razvijati brže od stvarnih potencijala. Ona naime uključuje negativnu evaluaciju vlastitih sposobnosti i postignuća, što može pojačati osećaj nesigurnosti i nedovoljnosti.

Ta ljubomora vrlo je slična ljubomori koja proizlazi iz rivalstva u djetinjstvu, ali njeni okidači mogu doći u kasnijoj dobi i sasvim drugačije temelje. Često se veže uz perfekcionizam i činjenicu kako osoba postavlja previsoke standarde kontinuirano te se tako i samosabotira, a potom oseća zavist prema onima koji svoje ciljeve, u istom polju realizuju.

Unutrašnji kritičar može biti koristan u radu na sebi, ali u dominantnim situacijama, preči prostor za razvoj stvarnih motivacionih kvaliteta i uviđanje svih vrlina i talenata kojima se ciljevi zaista mogu ostvariti.

Tipovi ljubomore

Sigmund Frojd smatrao je da ljubomora nije racionalna emocija jer da bi bila takva, trebalo bi da bude "pod potpunom kontrolom svesnog ega“. Međutim, prema današnjim istraživanjima i kako piše Psychology Today, njen izvor je upravo u podsvesti jer se u njenom slučaju ne odlučujemo samostalno da verujemo u nešto. S druge strane, njegova podela na racionalnu/normalnu, projektovanu zavist ili zabludu ostaje konkretna.

Prema Frojdu, zdravo je posedovati takmičarsku prirodu koja motivše napredovanje. Projektovanje proizlazi iz vlastitih obrazaca ponašanja, razmišljanja ili krivice zbog tih obrazaca, a često se primenjuje u partnerskim odnosima. Zabluda se može smatrati i oblikom paranoje koja se temelji na znakovima koje osoba vidi ili oseća, ali oni ne ukazuju na ono što osoba tumači.

LJubomora jeste prirodno stanje. Ona je prirodan odgovor na pretnju nečemu što se smatra vrednim, bilo da je reč o vezama, statusu, uspehu ili resursima. Prepoznavanjem i prihvatanjem osećaja ljubomore formira se razumevanje vlastitih emocija i šta ih izaziva, pa može pomoći pri boljem upravljanju njima. Šira perspektiva i shvatanje kako tuđi uspeh ne umanjuje vlastiti, ključan je korak za postepeno odmicanje od tog osećanja te razvoj samopouzdanja.

Sensa 

Bonus video:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU