NAJSREĆNIJI DAN U GODINI: Evo šta treba uraditi za BLAGOSTANJE PORODICE

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri - odatle naziv Spasovdan. Tako se U Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija.

Spasovdan se uvek obveležava u u četvrtak - šesti četvrtak po Vaskrsu. Jedan je od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika. Slave ga brojni vernici kao krsnu slavu. Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava. Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.

Smatra se od davnina jednim od najsrećnijih dana u godini. 

Običaj kaže da se na Spasovdan ne radi da grom ne udari, i da se time ne prizovu loše stvari. U pojedinim krajevima zemlje po njivama, baštama, torovima postavljaju se krstovi od leskvine ili leskov štap.

Važio je ranije i ovaj običaj. "Žene se ne umivaju, deca i žene ne kupaju, a muškarci ne briju". Ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine, glasi još jedno narodno verovanje. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.