UKUS SLAVNIH: Ivo Andrić VOLEO JE SAMO NJU i obroke sa kiselim mlekom
Ovu divu, koju pamtimo po plavoj haljini i s velikom crnom mašnom u kosi (sa filma kada je 1961. godine Andrić primao Nobelovu nagradu u Stokholmu) Andrić je " dugo čekao" ... od 1938. kada su se upoznali na diplomatskoj službi u Berlinu. Bila mu je nedostupna, budući da je bila udata za srpskog diplomatu Nenada Babića. Jedva je naš Ivo dočekao momenat da je zaprosti. Milica je, i inače, od 1938. bila domaćica na svim Andrićevim diplomatskim prijemima, budući da je ovaj bio neoženjen. Međutim, ona nije ostavila trag o gastro navikama velikog pisca.
Od smrti Milice 1968. do Andrićeve smrti 1975. godine, Andrićeva domaćica je bila Milka Puzić. Brinula je sedam godina o njemu. Ne zna se i nema podataka kako se ova žena našla kod Andrića. Zna se da ju je on odabrao sam. Zanimljivo je kako je Milku opisao pisac Erih Koš: "Vrata mi je otvorila i nemušto me pustila da uđem starija žena u crnim, kaluđerskim haljinama, bogomoljka i čudno, smućeno stvorenje..."
Milka je u dokumentarnom filmu o nobelovcu govorila:
- Morala sam da ga budim tačno u osam, ni minut pre ni posle, nakon brijanja i kupanja pio bi vreo čaj... svako jutro neki drugi. Potom bi doručkovao, a po njegovoj želji i doručak je morao da bude svakog jutra različit od prethodnog. Voleo je da jede jaja, razne sireve, kačamak, posebno travnički, koji su mu donosili prijatelji iz Bosne... a voleo je i salame i sušeno meso.
Andrić je ručao tačno u 13 sati ispričala je u kameru Milka.
- Supa je bila obavezna svakog dana, jeo je rado meso, najviše jagnjeće i svinjsko, ali obavezno nemasno. Svakog dana jeo je povrće i dva puta nedeljno puru ili žgance. Posle ručka se odmarao u svojoj sobi, a oko tri po podne opet išao u šetnju i opet posle nje pio sok.
Priča o ljubavi prema ukusima Ive Andrića ”dopisana je" u Sokobanji.
Apartman 144 na drugom spratu hotela "Moravica" u kome je Andrić odsedao i koji su Sokobanjci pretvorili u spomen sobu sa policama, sofama, foteljama, knjigama, priborom za jelo i drugim stvarima koje je koristio krije priču i o obedima pisca.
- Andrić je izuzetno voleo kulinarske specijalitete iz sokobanjskog kraja koje je za njega pripremala isključivo kuvarica Lenka. Voleo je prvenstveno ovčije kiselo mleko, pitu od sukanih kora sa ovčijim sirom i jagnjeću sarmicu - otkrila je svojevremno Slađana Atanasković (njegova lična frizerka).
Prema ustaljenom ritualu tokom boravka nobelovca u Banji, svakoga jutra je Slobodan Krstić, koji je u to vreme radio kao konobar, motorom odlazio u selo Jezero po ovčije kiselo mleko. Žena iz tog sela pripremala ga je samo za Andrića u zemljanim posudama. Pisac nije mogao da zamisli ni jedan obrok bez kiselog mleka - ispričala je svojevremno Andrićeva frizerka iz Sokobanje.
ANDRIĆEVA PITA OD SUKANIH KORA
Potrebno je:
400 gr brašna
250 ml vode
malo soli
2 kašike ulja
200 gr ovčijeg sira
2 jaja
50 ml mleka
još malo ulja
U vanglicu staviti brašno dodati mlaku vodu i so. Dodati 2 kašike ulja i sve dobro umesiti da bude glatko i mekano testo.
Malo obraditi na radnom stolu i podeliti na 2 dela. Obraditi loptice. Veći poslužavnik premazati uljem i staviti obe loptice, malo ih pritisnuti rukama i sipati ulje po 1 kašiku i dobro pritisnuti da se razmaže po celog površini.
Pokriti folijom da odmore 15 minuta. Sto pobrašnjiviti pa razvlačiti jednu po jednu lopticu. Pokidati krajeve. Izdrobiti sir i izjednačiti sa jajima i mlekom. Nafilovati po razvučenim testom i uviti u rolnice.
Uviti u krug i prebaciti u podmazanu tepsiju. Odozgo malo premazati uljem. Peći na 190 stepeni C 40 minuta. Pokriti krpom da odmori 10 minuta pa servirati uz jogurt. Mekana kao duša.
Vrhunska!
BONUS VIDEO: