NAJPOPULARNIJI ZAČIN BIVŠE JUOSLAVIJE: Evo kako da posadite domaću vegetu

Isidora Čolaković

02. 05. 2024. 000000 17:30

Foto: Shutterstock

Vegeta je začinska biljka zelene boje i intenzivnog mirisa, koja podseća na celer. Najbolje vreme za sadnju ove biljke je od februara do maja, a uspešno se seje tokom avgusta ili septembra.

LJupčac, selen, maggi ili popularna vegeta (Levisticum officinale) nazivi su začinske i lekovite biljke trajnice. Naziva za ovu biljku zelene boje i intenzivnog mirisa, koja podseća na celer, ima čak 46! Dolazi iz porodice peršuna, a salatama, čorbama, umacima i drugim jelima daje slatkasto – gorki ukus.

I sadnja i sejanje

Najbolje vreme za sadnju ove biljke je od februara do maja, a uspešno se seje tokom avgusta ili septembra. Bilo da želite da je posaditi u saksiju ili u vrt, ova biljka voli zemlju koja zadržava vlagu. Kod sadnje je potrebno semenke staviti u rupicu dubine nekoliko centimetara, prenosi agroklub.rs.

Seme možete sejati u posudama u zatvorenom prostoru ili direktno u zemlju, u rano proleće ili u ranu jesen. Klijanje obično traje od 10 do 14 dana, zavisno od temperature.

Premeštanje sadnice iz posude u vrt možete učiniti nakon mesec dana od sadnje. Svoju idealnu visinu će dosegnuti za tri godine. Kada naraste, treba joj otprilike 90 cm2 prostora. Ova biljka jako voli sunce u hladnim klimama ili delimičnu senku, ako se radi o toploj klimi. Potrebno joj je redovno zalivanje.

Orezivanje podstiče nove listove

Vegeta može da naraste i do 1,5 metar visine, pa ako želite da se širi, možete je orezati tokom toplog vremena. Orezivanje će podstaći pojavu novih listova. Teško se nosi s korovom, pa je potrebno da se redovno plevi. Ova biljka je otporna na niske temperature, pa je moguće da raste iz godine u godinu na istom mestu u vrtu.

Vegeta je počela da se koristiu rimsko doba, kada su je predstavljali i afrodizijakom, a nazivali su je biljkom ljubavnika. Benediktinci su je preneli na sever Evrope.

Dobra za zdravlje

Dobra stvar kod vegete je ta što može cela da se iskoristiti. Naime, listovi ove biljke se većinom koriste za začinjavanje. Preko zime je čak možete osušiti. Kažu da ova biljka jača imunitet, pa da je dobra za disajne organe, zdravlje bubrega, a narodni je lek za žuticu. Takođe se preporučuje kao lek za reumu, otoke i groznice. Prirodni je diuretik, a dobra je i za probavu.

(Krstarica)

BONUS VIDEO:

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU