"RANO SAM SE SUSRELA SA SMRĆU": Ceca Bojković o odrastanju

Nije samo njena glumačka karijera neverovatna, ni njen privatni život nije bio ništa menje zanimljiv. NJeno odrastanje bilo je ispunjeno brojnim usponima i padovima, nagradama i napornim radom. 

- Kada je trebalo da se rodim, moja mama je, zbog tada čuvenog akušera dr Kusovca, prešla Savu i rodila me u zemunskom porodilištu. Onda su me kao bebu preneli u Beograd, u NJegoševu 59, gde smo stanovali u zajedničkom stanu s jednom starom gospođom koju smo zvali tetka Nikolija. Kako je ona, sirota, ostala sasvim sama, za šest meseci su joj umrli i muž i ćerka, vezala se za našu porodicu i meni je zamenila obe moje bake jer nijedna od njih nije živela u Beogradu. Iako nije radila, moja majka skoro nikad nije bila kod kuće, stalno je morala da stoji u nekim redovima za hranu, da nabavlja sve što je moglo da se kupi na „tačkice“ i onda je mene uglavnom čuvala teta, koja me je i vodila u šetnju. A pošto je najviše vremena provodila na groblju, za njega su bile vezane i te naše šetnje.

Tako sam se ja veoma rano susrela sa smrću. Obilazila sam spomenike, gledala slike i kako sam pomalo znala da čitam, čitala sam imena i zamišljala te ljude koji su nekada prolazili kroz život. Bilo je sahranjeno dosta dece koja su umrla od šarlaha. Sve me je to ispunjavalo strahom, pretvaralo se u moru koja me je nekada noću gušila i nije mi davala da zaspim, ali istovremeno budilo strahovitu radoznalost. Polazak u školu doneo mi je neke druge nevolje i ja sam se sve ređe vraćala svom strahu. Tako je on postepeno iščezao, ali tek negde oko osamnaeste godine - prvi put je ispričala glumica na Radio Beogradu

(Radio Beograd)

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU