NAUČNA STUDIJA UPOZORILA: Kućna hemija utiče na razvoj mozga?

Studija, koja je koristila kulture ljudskih ćelija i miševe, otkrila je da su hemikalije prisutne u dezinfekcionim sredstvima, lepkovima i tekstilu za nameštaj potencijalno štetne za oligodendrocite, kritične ćelije u razvoju mozga.

ŠTA JE ISTRAŽIVANJE OTKRILO?

Među identifikovanim jedinjenjima bila su kvaternarna jedinjenja i organofosfati koji se obično koriste u raznim proizvodima za domaćinstvo. Kvaternarna jedinjenja su prisutna u dezinfekcionim sredstvima, sredstvima za dezinfekciju ruku i predmetima za ličnu negu, dok se organofosfati nalaze u tekstilu, lepkovima i nameštaju.

Utvrđeno je da ove hemikalije utiču na sazrevanje i preživljavanje oligodendrocita, koji su kritični za izolovanje neurona i održavanje efikasne neuronske signalizacije u mozgu.

Istraživanje je sa kolegama sprovela Erin Kon, molekularni biolog sa Univerziteta „Kejs Vestern Rizrv“ u Ohaju, a objavljeno je u časopisu „Nejčer neurosajens“.

-Otkrili smo da su oligodendrociti - ali ne i druge moždane ćelije - bili iznenađujuće osetljivi na jedinjenja kvaternarnog amonijuma i organofosfatne usporivače plamena, istakla je Konova.

STRUČNJACI POZIVAJU NA OPREZ U TUMAČENJU REZULTATA

Iako studija izaziva zabrinutost zbog potencijalnih neurorazvojnih efekata, stručnjaci pozivaju na oprez u tumačenju rezultata, navodeći visoke koncentracije korišćene u eksperimentima u poređenju sa normalnom izloženošću ljudi hemikalijama.

-Pitanje nije da li je nešto toksično ili nije, već da li je toksično u uslovima kojima ćemo verovatno biti izloženi, naglašava Oliver Džons, hemičar za životnu sredinu sa Univerziteta RMIT, koji nije bio uključen u studiju.

Međutim, određene grupe, kao što su čistači škola i bolnica, suočavaju se sa povećanom izloženošću ovim jedinjenjima zbog česte upotrebe industrijskih dezinfekcionih sredstava.

Istraživanje uticaja ovih hemikalija na zdravlje dobilo je zamah, posebno tokom pandemije Kovida-19, sa studijama koje ukazuju na povećan nivo kvaternarnih jedinjenja u ljudskom krvotoku.

Ova jedinjenja i organofosfatni usporivači plamena predstavljaju izazov za naučnike zbog svoje strukturne raznolikosti, a sve je širi poziv da se sveobuhvatno procene njihovi rizici.

-Oni bi mogli da privuku pažnju Stokholmske konvencije kada ona okonča borbu protiv organofluorina (PFAS), sugeriše Jan Rae, hemičar za životnu sredinu i savetnik Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za hemikalije u životnoj sredini.

(Sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU