ZAŠTO JE VAŽNA ISPOVEST: Greh nije samo činjenje zla, već i nečinjenje dobra

Svetoj tajni pričešća mora da prethodi ispovest, koja je prvi i jedini uslov, ali i način na koji vernici dobijaju blagodat Svetog duha.

Šta je sveta tajna ispovesti?

U hrišćanskom svetu, ispovest je "nasušni hleb" za svaku dušu koja se probudi za život večni. "Probudi", od čega? Od sna grehovnog i samrtnog. Probuđenje za život večni isto je što i obraćanje ili povratak Bogu kroz svetu tajnu pokajanja i ispovesti. To je jedini put za sve one koji su se kroz greh udaljili od Boga.

Svaki greh ima tu silu i moć da nas odvoji od Boga, od neba, od večnog života, i da nas pošalje u pakao, u večnu smrt. "Plata za greh je smrt", opominje sveti apostol Pavle. Time se greh pokazuje kao najveći, čak jedini protivnik i neprijatelj našeg spasenja.

A šta je zapravo greh? Greh je kada neko misli, govori ili radi ono što Bog zabranjuje svojim zapovestima, ili pak kada ne misli, ne govori i ne dela ono što nam Bog zapoveda da činimo. Greh je, dakle, ne samo prestupanje zapovesti Božjih nego i neispunjavanje, ne vršenje istih. Greh je ne samo činjenje zla nego i ne činjenje dobra.

Između greha i ispovesti, mora da se nađe pokajanje. U pravoslavnoj crkvi ne postoji drugi način da se očistite od grehova, izuzev svete tajne pokajanja i ispovesti. U ovoj svetoj Tajni čovek se čisti od svih onih grehova koje je učinio posle svetog Krštenja, zbog čega se često i naziva drugim krštenjem, krštenjem u suzama pokajanja.

Pokajanje je ugaoni kamen duhovnog života i našeg spasenja. Spoznanje svoje grešnosti, žalost zbog toga što smo gresima našim uvredili Boga, odluka da učinimo jednu suštinsku promenu u našem životu, i smireno pribegavanje svetoj tajni Ispovesti pred sveštenikom (duhovnikom) predstavljaju sam početak našeg spasenja.

Pre nego što odete na ispovest, pokušajte da se pristetite svojih grehova. Imajte u vidu da postoje i gresi koje činimo svakodnevno, a nismo ih ni svesni - poput ogovaranja, oglušivanja na molbe siromaha (ako imamo a ne želimo da damo), bludnih pomsili, osvetničkih misli... Spisak je zaista dugačak.

Morate da znate i da ne bi trebalo ništa da prećutite svešteniku prilikom ispovesti. Većina duhovnika će vam reći da đavo prvo udara kroz stid, i zato ne treba da odustanete od ispovedanja grehova jer vas je sramota da ih ispričate svešteniku. Ne postoji ništa što oni već nisu čuli, a oni će svakako čuvati svaku vašu tajnu.

Nakon ispovesti, olakšaćete dušu i umiriti savest. LJudi često nisu ni svesni koliko se kaju za neke stvari dok se ne ispovede, a kada odjednom na oči počnu da naviru suze, tek tada shvate. Za suze pokajanja kaže se da su najčistije ljudske suze i najviše prijaju duši.

Svetu Tajnu pokajanja i ispovesti, kao Tajnu Crkve ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svojim Učenicima:

"Primite Duh Sveti, kojima oprostite grehe oprostiće im se, a kojima zadržite, zadržaće se" (Jn. 20, 22-23).

Ovo pravo "opraštanja i zadržavanja" grehova ljudima koji se kaju i ispovedaju, prenosilo se od Apostola Duhom Svetim na sve njihove naslednike - episkope i sveštenike - do dana današnjega, i prenosiće se do svršetka veka.

Kada treba da se ispoveda pravoslavni hrišćanin?

Uvek kada oseti za to potrebu. Kada postane svestan svoga nekog pada, svoje grehovnosti, a pogotovo kada gresi počnu da peku. Nikada pokajanje ne smete da odlažete "za sutra", za "kasnije", za "stare dane". "Danas" je u našoj vlasti, a "sutra" je u Božijoj ruci. Niko od nas nije siguran da će mu sutrašnji dan biti darovan. Neka nas na revnosno pokajanje i na ispovest bez odlaganja pobuđuje i činjenica da "bez pokajanja nema spasenja", kao i to da "posle smrti pokajanja nema".

"U čemu nas Gospod zatekne, u tome će nam suditi", piše u Svetom Pismu.

Ako se prvi put ispovedate, evo nekoliko saveta:

1. Pre same ispovesti treba se potruditi da se setimo svih svojih grehova, ispitavši pažljivo svoj prošli život od najranijeg detinjstva.

2. Ispovedaj grehe svoje otvoreno, podrobno, bez stida i samoopravdanja, znajući da ih govoriš ne čoveku, nego Samom Bogu.

3. Ne mešaj u ispovest druga lica, ne žali se ni na koga, i ne staraj se da pravdaš sebe za učinjene grehe.

4. Bez pitanja duhovnog oca (sveštenika), ne govori ono u čemu nisi grešan, ili što nisi radio, da ne bi bio sličan Evanđelskom fariseju.

5. Treba se ispovedati sa tugom i skrušenim srcem zbog grehova kojima smo uvredili i ražalostili Boga.

6. Ispovedaj grehe svoje s verom u Isusa Hrista i s nadom na njegovo milosrđe. Jer samo ako verujemo u Isusa Hrista i nadamo se u NJega, mi možemo dobiti oproštaj grehova svojih.

(Alo)

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU