Simptomi koji treba da nas upute lekaru: Kada su nadutost i gasovi problem?
Bez obzira na to koliko se trudimo da vodimo zdrav način života, nadutost i gasovi su problemi sa kojima se mnogi od nas suočavaju. O tome da li su ove tegobe samo prolazna pojava ili mogu ukazivati na neki ozbiljniji problem razgovaramo sa prof. dr sci. med. Tomicom Milosavljevićem, internistom-gastroenterologom.
Koliko ozbiljno shvatamo nadutost i gasove i da li se zbog toga obraćamo lekaru na vreme?
Normalno, funkcionisanje našeg tela ne osećamo, jer se ono odvija velikim delom autonomno. Kada počnemo da zapažamo nešto na sebi kao problem ili poteškoću, onda počinje razmišljanje o bolestima. Prirodno je da najpre spontano pomislimo: „valjda će proći“, „hajde da malo sačekam“. Ako ne prolazi, onda pomislimo da bismo mogli da se obratimo doktoru.
Pre toga, često pokušamo da saznamo nešto više konsultujući „doktor Google-a“ što zna da bude korisno, jer saznamo nešto i pre nego što se sretnemo sa doktorom. Međutim, problem nastaje kad budemo obasuti mnoštvom informacija bez jasnog razdvajanja korisnog od nekorisnog ili bitnog od nebitnog. U velikom broju slučajeva imamo još veću zbrku posle toga.
Konsultovanje sa rodbinom, prijateljima, komšijama takođe je neminovno, jer smo oslonjeni na svoje bliske. Tu takođe postoji problem, jer je retko kada baš identična situacija pa se ne mogu uvek povući paralele između tuđeg i našeg iskustva. Istini za volju, bude korisnih situacija – naučimo šta je test stolice na nevidljivo krvarenje, koliko je važna kiselina za bolesti gornjih delova digestivnog trakta, kakva je uloga Helicobacter pylori infekcije, kako izgleda gastroskopija, kolonoskopija, ultrazvuk i sl.
Prof. dr sci. med. Tomica Milosavljević
Koji su to alarmni simptomi i tegobe koje treba da nas upute lekaru?
Zabrinjavajući, „alarmni“ simptomi su nagli. Neki od njih su gubitak u telesnoj težini (više od 10% za mesec dana), uporno povraćanje, malokrvnost (snižena vrednost hemoglobina, feritina i gvožđa u laboratorijskim analizama). Takođe to mogu biti i bolovi u donjem delu trbuha, progresivne smetnje u gutanju hrane, promene u ritmu crevnog pražnjenja (zatvori, prolivi, smena zatvora i proliva, urgentna crevna pražnjenja, osećaj nepotpunog pražnjenja, lažni pozivi na stolicu, sužavanje stolice), pojava krvi i sluzi u stolici, pojava čujnog rada creva, nadimanje, ali i sumnjiva izraslina u trbuhu koja se može napipati.
Na koji način se postavlja dijagnoza?
U postavljanju dijagnoze osnova je razgovor sa pacijentom, pregled čulima i slušalicama, laboratorijska analiza krvi, mokraće, stolice, kao i razmatranje rezultata dopunskih dijagnostičko-terapijskih procedura: snimanja rendgenom, ultrazvukom, skenerom, magnetnom rezonancom, pregledom endoskopskim metodama, metodama funkcionalne dijagnostike. Posle toga možemo više da znamo i bolje pomognemo čoveku koji ima neki problem sa varenjem hrane i stomačne tegobe.
Nadimanje, nadutost, osećaj viška gasova u crevu česti su simptomi u praksi lekara, pogotovu kod pacijenata koji pate od dispepsije (jedan ili više simptoma povezanih sa gornjim delovima digestivnog trakta) ili od iritabilnog kolona (nervoznog debelog creva), kada se žale na promenu ritma pražnjenja – zatvor, proliv, ili naizmenično zatvor i proliv, kao i bol u trbuhu, nadimanje, osećaj neispražnjenosti.
Oko 80% svih digestivnih poremećaja je funkcionalne prirode, što znači da nema organske, vidljive, bolesti, ali postoje tegobe i problemi zbog kojih čovek odlazi lekaru više puta, jer ima simptome koji mogu da traju promenljivim intenzitetom mesecima ili godinama. Kao stručnjaci trudimo se da ne propustimo da otkrijemo organsku bolest, a kad postavimo dijagnozu funkcionalne bolesti, onda savetujemo način života, ishrane, ali i lekove i pomoćna sredstva kojima čovek može sebi da pomogne.
Ako postoje alarmni simptomi, bez obzira na to koliko godina čovek ima, ima smisla savetovati neki od pregleda gornjih delova digestivnog sistema – endoskopski, instrumentom kojim se može pregledati unutrašnjost digestivnog trakta ili rendgenski snimak. Ako nema takozvanih alarmnih, upozoravajućih, opasnih simptoma onda kod osoba mlađih od 45 godina ne mora obavezno da se radi neki od relativno invazivnih pregleda digestivnog trakta. Zaključak može da se donese i na osnovu neinvazivnih testova. Međutim, posle 45. godine starosti, čak i kada nema alarmnih simptoma, a postoji neka smetnja, ima smisla instistirati na pregledu, a ne započeti lečenje, npr. Helicobater pylori infekcije, samo na osnovu nekog od neinvazivnih testova. Znači, osobe mlađe od 45 godina i osobe starije od 45 godina dele se u dve različite kategorije u odnosu na rizike od bolesti organa za varenje hrane.
Koje savete biste dali pacijentima kako bi smanjili nadutost i gasove u svakodnevnom životu?
Moji prvi saveti se odnose na analizu svakodnevnih navika i rasporeda aktivnosti koje čovek ima. U razgovoru dolazimo do dve ključne reči: umerenost i redovnost, što se uzimanja obroka tiče, redovne fizičke aktivnosti i izbegavanja gojenja.
Smanjivanje unosa žitarica - testa, šećera - slatkiša i alkohola u osnovi je „low-FODMAP“ dijete koja je važan dijetni savet pacijentima kada pate od funkcionalnih poremećaja creva i kada je nadutost jedan od simptoma – a nadutost je prisutna (uz druge simpotome) u tri četvrtine pacijenata sa iritabilnim kolonom. Primena ovakvog dijetnog pristupa od 6 do 8 nedelja, a potom polako vraćanje namirnice po namirnice, po sopstvenom iskustvu, predstavlja dobar savet u rešavanju problema.
Takođe, izbegavanje rizičnih faktora ponašanja je vrlo važno – ne pušiti i ne preterivati sa alkoholom. Značajno je jednom nedeljno jesti ribu, crveno meso ne više od 1 do 2 dana nedeljno, a ostalim danima živinsko, svakog dana 300 do 500g svežeg voća i povrća, crni hleb umesto beli, izbegavanje gojaznosti – to su recepti za čuvanje zdravog digestivnog sistema. Ako među simptomima dominiraju nadimanje, nadutost, povećana količina gasova onda je koristan savet da treba smanjiti unos testa, slatkiša i alkohola.
Foto: promo
Kako probiotski soj L.plantarum 299v može uticati na smanjenje nadutosti i gasova i da li je koristan za pacijente sa ovim problemima?
Mi danas smatramo da su funkcionalni poremećaji digestivnog sistema u stvari poremećaji komunikacije mozak-digestivni trakt. U ovoj komunikaciji, koja je dvosmerna, važnu ulogu ima crevna mikrobiota. Zbog toga bi bilo za očekivati da promena crevne mikrobiote nabolje, na primer dodavanjem pravih probiotika, može da poboljša simptome. Probiotski soj poznat pod imenom Lactobacillus plantarum 299v efikasan je zbog toga što deluje dvostrukim mehanizmom. On sprečava delovanje loših bakterija u crevima koje dovode do stvaranja gasova, ali i obnavlja i štiti funkciju ćelija crevnog epitela. Lp 299v deluje na uzrok problema tako što pomaže da se smanji stvaranje gasova u crevima.