ODRŽIVI TRANSPORT: Ključni faktor zaštite životne sredine i zdravlja

Obeležavanjem Svetskog dana održivog transporta, putem edukacije i organizovanjem događaja koji imaju za cilj da unaprede svest i znanje javnosti, posebno u vezi sa jačanjem intermodalne transportne povezanosti, promovisanjem ekološki prihvatljivog transporta, razvojem društveno inkluzivne transportne infrastrukture i drugih aspekata održivosti transporta, skrećemo pažnju na neophodnost očuvanja naše planete, zdravlja i ekonomije.

Transport je deo naše svakodnevice. Da li ste se ikada zapitali kako način na koji proizvodi i ljudi stižu od tačke A do tačke B, utiče na planetu? Transport  je odgovoran za modernu odeću koju nosimo, za ukusnu hranu u kojoj uživamo, za odlazak na posao, za trgovinu, turizam. Stoga, jedan od ciljeva za održiviju budućnost jeste da učinimo sve da transport bude što bezbedniji, dostupniji i održiviji.

Svetski dan održivog transporta je prilika da se podsetimo na važnost ove teme i da se uključimo u aktivnosti koje promovišu održivi transport u našim sredinama.

Pod održivim transportnim sistemom podrazumeva se takav sistem:

Koji omogućuje bezbednu realizaciju prevoznih potreba pojedinaca i društva ne ugrožavajući zdravlje ljudi i ekosistema
Koji je ekonomski dostupan, efikasan, nudi izbor između vidova transporta
Koji smanjuje emisije gasova i otpad

Ponovo koristi i reciklira svoje komponente i minimizira korišćenje zemljišta i nivo buke
Koji upotrebljava obnovljive resurse na nivou koji je ispod stope njihove regeneracije
Upotrebljava neobnovljive resurse na nivou koji je ispod stope razvoja obnovljivih supstituta

Sektor saobraćaja je jedan od najvećih proizvođača emisija gasova staklene bašte i imperativ je da ih smanjimo kako bi umanjili posledice klimatskih promena. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA) transport je trenutno odgovoran za 24% globalnih emisija gasova staklene bašte (GHG emisije).

Transport ima velike uticaje na životnu sredinu u smislu emisije CO2, zagađenja vazduha i buke. Zato je imperativ da se bolje koriste resursi uloženi u infrastrukturu i poveća energetska efikasnost. Drugo, veliki deo javne potrošnje za stimulisanje zelene ekonomije usmeren je na industriju transportnog sektora. Ovo se najviše odnosi na proizvodnju električnih automobila, koji su ključni deo strategija za dekarbonizaciju transporta, ali i na podršku šemama zamene vozila i brze železnice.

 
Primeri dobre prakse

Svetska banka aktivno radi sa zemljama klijentima na oba ova izazova – u cilju dekarbonizacijie transporta u zemljama u razvoju.

Na primer, u Egiptu su u saradnji sa vladom, uklonili i reciklirali 45.000 starih taksija, čime je  putovanje taksijem postalo bezbednije i ujedno su smanjili emisije za 310.000 tona CO2 tokom četvorogodišnjeg perioda.

Primere dobre prakse možemo videti u Austriji, koja  se bori protiv klimatskih promena uvođenjem jedinstvene karte za javni prevoz. Oko jedne trećine emisija CO2 u zemlji je posledica transporta, što ovaj sektor čini najvećim izazovom zaštite klime u zemlji.  Upotrebom jedinstvene karte građani Austrije od pre dve godine mogu da koriste različite vidove prevoznih sredstava, metro, autobuse i tramvaje, kako za gradska tako i za međugradska putovanja.

Kakva je situacija kod nas?

U nedavnom istraživanju kompanije Goodyear, koje je proučavalo odnos transportnih kompanija prema održivosti, učestvovalo je 985 voznih parkova teretnih vozila iz 36 evropskih država, među kojima je bilo 75 srpskih. Većina učesnika iz Srbije (89%) održivosti pridaje barem određeni značaj, a 71 odstovećih prevoznika posvećuje joj veliki značaj. Pritom, više od polovine (59%) glavni razlog za održivost poslovanja vidi u mogućnosti za smanjenje operativnih troškova, 21% misli da je takvo poslovanje neophodno za sticanje novih klijenata, a 12% razloge pripisuje vrednostima kompanije i ograničavanju klimatskih promena. Većina srpskih prevoznika (68%) planira da postavi održive ciljeve do kraja ove godine, dok je 15% već postavilo ciljeve.

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine kao jednu od ključnih tema izdvaja urbanu mobilnost, predviđajući njeno unapređenje kroz izradu planova na lokalnim nivoima, razvoj javnog prevoza, podršku alternativnim i nemotorizovanim kretanjima, kao i uvođenje novih tehnologija u transportu.