Vernici slave SVETOG GRIGORIJA ČUDOTVORCA: Danas se prema verovanju ostvaruju želje

Sveti Grigorije Čudotvorac poznat i kao Grigorije Neokesarijski  (213--270) je pravoslavni svetitelj, učitelj crkve, prvi episkop Neokesarije Pontijske (Mala Azija) i osnivač Crkve u Kapadokiji.

Rođen je u Neokesariji oko 213. godine u uglednoj paganskoj porodici. Rođeno ime mu je bilo Teodor, a nakon što se krstio uzeo je ime Grigorije. U rodnom gradu izučavao je pravo i retoriku. U Kesariji palestinskoj upoznao se sa Origenom. Slušajući njegova predavanja u poznatoj Aleksandrijskoj školi, krstio se i ostao je da ga sluša još pet godina (233-238). Pre odlaska iz škole, održao je svoj čuveni Pohvalni govor Origenu. Nekoliko godina kasnije, Grigorije je ustoličen za episkopa Neokesarije. U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac.

NJegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niski.

Poznat je i po svom učenju o Svetoj Trojici, koje su kasnije koristili i Sveti Oci Crkve: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Niski, njega je posle proučio i potvrdio i Prvi vaseljenski sabor.

Kada je počelo progonstvo hrišćana pod carem Decijem Trajanom (249-251), sveti Grigorije je odveo svoje vernike u udaljenu planinu. Međutim, jedan neznabožac ih je prijavio progoniteljima, i vojnici su opkolili planinu. Svetitelj je predavši uputstva svom đakonu, otišao na otvoreno mesto, podigao svoje ruke ka nebu, i počeo da se moli Bogu. Vojnici su pretražili planinu nekoliko puta, prolazeći pored Hrišćana, ne videvši ih, tako da su konačno odustali u potrazi i otišli. Po povratku u grad, rekli su da na planini nema nikoga i da samo dva drveta stoje jedno naspram drugog. Neznabožac koji je izdao mesto skrivanja Hrišćana se prvo iznenadio, a onda poverovavši u Hrista i sam se obratio u hrišćanstvo.

Po prestanku progonstava, Sveti Grigorije se vratio u Neokesariju. Uspostavio je dane proslavljanja mučenika koji su postradali za Hrista. U to vreme se počelo širiti lažno učenje Pavla Samosatskog, patrijarha Antiohije. Ta jeres je pogrešno učila o suštini Svete Trojice i suštini Boga Oca. Osuđena je na pomesnom saboru u Antiohiji, gde je učestvovao i Sveti Grigorije.

Odličnim pastirskim vođstvom, efektnim propovedima, čudima i blagoslovima, broj hrišćana u gradu je neprekidno rastao, tako da je na kraju u njemu opstalo samo 17 neznabožaca. Po dolasku Svetog Grigorija na mesto episkopa, u gradu je bilo svega 17 Hrišćana.

Umro je u dubokoj starosti, u vreme cara Aurelijana.

Običaji i verovanja u narodu

Sveti Grigorije je, prema narodnim verovanjima, zapovedao je zlim dusima, gorama i vodama, lečio muke i bolesti, pred onima koji su ga gonili bio je nevidljiv, a mogao je da predvidi događaje i čita misli ljudima.

Običaj koji se zadržao do danas vezan je za crkvu i molitvu - ko se pomoli svetom Grigoriju Čudotvorcu i upali sveću treba da zamisli jednu želju. Ako je njegova molitva bila iskrena i duboka, veruje se da će ovaj svetitelj ispuniti želju.

Takođe, veruje se da ukoliko onaj ko je neveran pročita na ovaj dan spise Grigorija, postaće vernik.

Onaj ko u Grigorija veruje, prema predanju, biće večno zdrav i zaštićen od zlih ljudi. 

Molitva

Bivši silan u molitvama, savršena čudesa si doživeo, stekavši savršeno ime: No moli se Hristu Bogu, oče Grigorije, da prosveti duše naše, da nikada ne zaspemo na smrt.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU